Za uspomenu i dugo sećanje

Na policama tek otvorenog „Sokačeta” u centru Beograda izložen je mali milion sitnica. Čista esencija naše tradicije, ali na moderan način: od Šumadinca Milojice, srpskih kućica od keramike, veselih gipsanih trubača, liciderskih srca i pletenih vunenih čarapa, preko autentičnih olovnih vojnika iz srednjeg veka, finog desertnog bermeta, hekleraja, razglednica, šoljica, majica sa natpisima i raznih drugih predmeta za svakodnevnu upotrebu, pa do monografija i di-vi-dija o Beogradu.

Vlasnik Milivoj – Miša Stevanović ih je namenio stranim turistima, da imaju šta da pokažu kad se vrate kući i da se podsete gde su bili. Tako je „Sokače” postalo još jedna karika u lancu suvenirnica koje su otvorene u Novom Sadu i SremskimKarlovcima.

Od opanka ka cipeli

Kao stari Beograđanin, Palilulac, nastojaće, kaže, da akcenat s opanaka malo više prebaci na urbana obeležja i gradsku tradiciju.

(/slika2)– Ovaj grad ima istoriju, tradiciju i divan položaj, možda lepši od bilo kojeg evropskog, ali to treba predstaviti, pokazati onako kako se to čini u drugim evropskim prestonicama, kao što su recimo Parižani staru železničku stanicu pretvorili u muzej slikara impresionista.

Kad postoji dobra i zanimljiva ponuda, od smeštaja, spomenika, muzeja i galerija do uređenih izletišta, treba imati i suvenire. Ali kakve?Po mom mišljenju, suvenir je sve što budi asocijacije na neko mesto. Ali, to pre svega mora biti sitnica, jeftina i lako prenosiva. Sve ostalo prelazi u galerijsku robu – analizira naš sagovornik.

Uvek u trendu

Kad je počeo da oprema ovaj idiličan kutak, cela porodica je dala svoj doprinos. On – svećnjacima, držačima za salvete i ukrasnim kutijama od drveta koje je sam napravio, supruga, inače profesor violine u muzičkoj školi, pridodala je svoje hekleraje, deca su oslikala stari kredenac njegove tetke u kojem su posle izložili neke predmete, tašta je isplela i izvezla čarape od vune, bratanac je montirao originalne police...

(/slika3)Gomilu drugih eksponata Miša je nabavio od rukotvoraca iz svih naših krajeva. Između ostalih, stupio je u kontakt i sa udruženjem žena „Miris zavičaja” iz Bele Palanke, koje vodi Ljubinka Majstorović (nekadašnja „idealna žena Jugoslavije“). Tako je nabavio čestitke sa romantičnim vezenim detaljima koje se strancima izuzetno dopadaju, ali ima mesta i za radove dece sa posebnim potrebama, među kojima dominira pomenuti Milojica.

Na ovom sasvim malom prostoru koje odiše domaćinskom atmosferom ima zaista mnogo toga. Da čitav sat provedete razgledajući, opet nećete uspeti da primetite svaki detalj. Ovde za svakog može da se pronađe ponešto. Nema jedino rakije, mada je, kaže, Amerikanci traže čim uđu.

Miša prati i trendove. Primetio je da su hit magneti za frižider i oslikane keramičke pločice, pa ih je i on pribavio – sa simbolom Singidunuma. U međuvremenu, naći će se još koja sitnica zgodna za prigodan poklon. A i bez toga, u dobrom raspoloženju čeka potencijalne mušterije.