Мр­дић ни­је по­вре­дио Устав

Пред­сед­ник Устав­ног су­да Вла­дан Пе­тров из­ја­вио је да то што на­род­ни по­сла­ник Угље­ша Мр­дић ни­је тра­жио ми­шље­ње Ви­со­ког са­ве­та ту­жи­ла­штва и Ви­со­ког са­ве­та суд­ства о из­ме­на­ма пра­во­суд­них за­ко­на не­ма те­жи­ну по­вре­де Уста­ва и да ни­је кључ­но за про­це­ду­рал­ну ле­гал­ност и ле­ги­тим­ност из­ме­на за­ко­на. Го­во­ре­ћи о из­ме­на­ма пра­во­суд­них за­ко­на ко­је је пред­ло­жио Мр­дић, Пе­тров је ре­као да је ње­го­ва из­ја­ва да је Мр­дић ту на­пра­вио је­дан про­пуст раз­ли­чи­то ин­тер­пре­ти­ра­на, па је чак по­ку­ша­но, ка­ко је ре­као, да се пред­сед­ник др­жа­ве Алек­сан­дар Ву­чић до­ве­де у не­при­ли­ке по­во­дом из­ја­ве. Пе­тров је на­гла­сио да је ње­го­ва из­ја­ва о то­ме да је Мр­дић на­пра­вио про­пуст јер ни­је тра­жио ми­шље­ње Ви­со­ког са­ве­та суд­ства и Ви­со­ког са­ве­та ту­жи­ла­штва о пред­ло­же­ним из­ме­на­ма пра­во­суд­них за­ко­на раз­ли­чи­то ин­тер­пре­ти­ра­на и об­ја­снио да у за­ко­ну је­сте на­ве­де­но да та два ор­га­на да­ју сво­је ми­шље­ње о из­ме­на­ма, али не по­сто­ји да је пред­ла­гач ду­жан да им до­ста­ви пред­ло­ге из­ме­на и да су они то мо­гли да учи­не по соп­стве­ној ини­ци­ја­ти­ви. Ис­та­као је да тај про­пуст не­ма те­жи­ну по­вре­де Уста­ва и ни­је кљу­чан за про­це­ду­рал­ну ле­гал­ност и ле­ги­тим­ност из­ме­на за­ко­на.

Кад је реч о Ве­не­ци­јан­ској ко­ми­си­ји, Пе­тров је на­вео да се за Ср­би­ју то по­ка­за­ло као вр­ло ко­ри­сно те­ло и до­дао да се од њих мо­же тра­жи­ти та­ко­зва­ни фо­ло­у­ап, те је са­ве­то­вао над­ле­жне ор­га­не, од­но­сно пред­сед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не, да им упу­те пи­смо са од­го­ва­ра­ју­ћим обра­зло­же­њем и зах­те­вом за „фо­ло­у­ап” ур­гент­ним ми­шље­њем. „Чак и да Ве­не­ци­јан­ска ко­ми­си­ја ка­же да су не­ка ре­ше­ња мо­жда ма­ње по не­ком европ­ском стан­дар­ду од оно­га што су по­сто­је­ћа ре­ше­ња, то не до­во­ди у пи­та­ње њи­хо­ву устав­ност, јер се Ве­не­ци­јан­ска ко­ми­си­ја у 99 од­сто слу­ча­је­ва не ба­ви пи­та­њем устав­но­сти за­ко­на”, ре­као је он и до­дао да ће Устав­ни суд, уко­ли­ко не­ко по­кре­не ини­ци­ја­ти­ву, мо­ћи па­ра­лел­но да од­лу­чу­је о из­ме­на­ма, не­за­ви­сно од ми­шље­ња Ве­не­ци­јан­ске ко­ми­си­је.

Пе­тров је ре­као и да ће по­зва­ти на раз­го­вор пред­сед­ни­цу На­род­не скуп­шти­не, као и пред­сед­ни­цу Ви­со­ког са­ве­та суд­ства, с ко­ји­ма ће раз­го­ва­ра­ти као члан Ве­не­ци­јан­ске ко­ми­си­је и пред­сед­ник Устав­ног су­да. Ка­да је реч о раз­го­во­ру с чла­но­ви­ма Ви­со­ког са­ве­та ту­жи­ла­штва (ВСТ), Пе­тров је ре­као да ће их по­зва­ти на раз­го­вор уко­ли­ко они прет­ход­но ис­по­шту­ју од­лу­ку нај­ви­шег ор­га­на, од­но­сно Устав­ног су­да у ве­зи с из­бо­ри­ма за чла­но­ве ВСТ. Пе­тров је апе­ло­вао на ВСТ да из­вр­ши од­лу­ку Устав­ног су­да у ве­зи с из­бо­ри­ма за но­ве чла­но­ве са­ве­та ка­ко то не би чи­нио не­ко дру­ги, јер је од­лу­ка Устав­ног су­да по Уста­ву оп­ште­о­ба­ве­зу­ју­ћа, из­вр­шна и ко­нач­на за све, па и за ВСТ. По­ја­снио је да је рок у ко­јем је тре­ба­ло да ВСТ по­ни­шти и по­но­ви из­бо­ре на по­је­ди­ним би­рач­ким ме­сти­ма про­те­као и то не са­мо по пр­вој од­лу­ци Устав­ног су­да, већ да ће су­тра про­те­ћи и по дру­гој од­лу­ци тог су­да, ко­јом су од­ба­че­не жал­бе ту­жи­ла­ца.

„Ја мо­лим Ви­со­ки са­вет ту­жи­ла­штва, за­и­ста мо­лим, бо­ље је да они вр­ше сво­ју устав­ну над­ле­жност, не­го да то не­ко дру­ги чи­ни уме­сто њих. По чла­ну 104 За­ко­на о Устав­ном су­ду про­пи­са­но је да вла­да обез­бе­ђу­је из­вр­ше­ње не са­мо ове од­лу­ке, не­го и сва­ке дру­ге од­лу­ке Устав­ног су­да ко­ја се не по­шту­је”, ре­као је Пе­тров за РТС. У том сми­слу на­по­ме­нуо је да по­сто­ји и по­др­шка нај­ви­ше суд­ске ин­стан­це на европ­ском ни­воу – Европ­ског су­да за људ­ска пра­ва у Стра­збу­ру, ко­ји је пре не­ко­ли­ко да­на од­ба­цио пред­став­ку дво­је ту­жи­ла­ца ко­ји су се жа­ли­ли про­тив по­сту­па­ња Ми­ни­стар­ства прав­де и Устав­ног су­да. „Ти­ме смо до­би­ли до­дат­ни ве­тар у ле­ђа – да­кле, ра­ди­мо по пра­ви­ли­ма стру­ке, а не по пра­ви­ли­ма по­ли­ти­ке би­ло чи­је, на­ро­чи­то не улич­не или по­је­ди­них ме­ди­ја”, ис­та­као је пред­сед­ник Устав­ног су­да.

Освр­ћу­ћи се на по­је­ди­не зах­те­ве за ње­го­во раз­ре­ше­ње ко­ји су усле­ди­ли на­кон по­гре­шног ин­тер­пре­ти­ра­ња ње­го­вих на­во­да, оце­нио је да су ти зах­те­ви ле­ги­тим­ни и да сви мо­гу да тра­же раз­ре­ше­ње. „Али ја мо­лим су­ди­је и ту­жи­о­це, мо­је сту­ден­те и њи­хо­ве ро­ди­те­ље су­ди­је и ту­жи­о­це да про­чи­та­ју мој не­ве­ли­ки и ја­сно ура­ђен ин­тер­вју ’По­ли­ти­ци’, где од­го­ва­рам на пи­та­ње уред­ни­ка и об­ја­шња­вам шта је по Уста­ву и за­ко­ну. Раз­ре­ше­ње је­сте мо­гу­ће кад је реч о су­ди­ји ко­ји по­вре­ди устав­ну за­бра­ну по­ли­тич­ког де­ло­ва­ња – то је основ за ње­го­во раз­ре­ше­ње у за­ко­ном про­пи­са­ном по­ступ­ку и о то­ме од­лу­ку не до­но­си по­ли­тич­ка власт – ка­ко су по­је­ди­ни ин­тер­пре­ти­ра­ли, не до­но­си пред­сед­ник ре­пу­бли­ке, већ Ви­со­ки са­вет суд­ства ко­ји чи­не шест су­ди­ја, пред­сед­ник Вр­хов­ног су­да и че­ти­ри ис­так­ну­та прав­ни­ка. За од­лу­ку о раз­ре­ше­њу по­треб­на је ве­ћи­на, осам од 11 чла­но­ва”, на­вео је Пе­тров.

За­пи­тао је ка­ко је мо­гу­ће да су по­је­ди­ни ме­ди­ји, по­је­ди­не не­вла­ди­не гру­пе, укљу­чу­ју­ћи и су­ди­ју Ми­о­дра­га Ма­ји­ћа, то ин­тер­пре­ти­ра­ли дру­га­чи­је. „Ка­ко је­дан су­ди­ја мо­же да об­ма­њу­је јав­ност и твр­ди да ће ње­га по­ли­тич­ка власт или по­тен­ци­јал­не не­ис­то­ми­шље­ни­ке раз­ре­ши­ти?”, на­вео је Пе­тров, пре­но­си Тан­југ.