Mr­dić ni­je po­vre­dio Ustav

Pred­sed­nik Ustav­nog su­da Vla­dan Pe­trov iz­ja­vio je da to što na­rod­ni po­sla­nik Uglje­ša Mr­dić ni­je tra­žio mi­šlje­nje Vi­so­kog sa­ve­ta tu­ži­la­štva i Vi­so­kog sa­ve­ta sud­stva o iz­me­na­ma pra­vo­sud­nih za­ko­na ne­ma te­ži­nu po­vre­de Usta­va i da ni­je ključ­no za pro­ce­du­ral­nu le­gal­nost i le­gi­tim­nost iz­me­na za­ko­na. Go­vo­re­ći o iz­me­na­ma pra­vo­sud­nih za­ko­na ko­je je pred­lo­žio Mr­dić, Pe­trov je re­kao da je nje­go­va iz­ja­va da je Mr­dić tu na­pra­vio je­dan pro­pust raz­li­či­to in­ter­pre­ti­ra­na, pa je čak po­ku­ša­no, ka­ko je re­kao, da se pred­sed­nik dr­ža­ve Alek­san­dar Vu­čić do­ve­de u ne­pri­li­ke po­vo­dom iz­ja­ve. Pe­trov je na­gla­sio da je nje­go­va iz­ja­va o to­me da je Mr­dić na­pra­vio pro­pust jer ni­je tra­žio mi­šlje­nje Vi­so­kog sa­ve­ta sud­stva i Vi­so­kog sa­ve­ta tu­ži­la­štva o pred­lo­že­nim iz­me­na­ma pra­vo­sud­nih za­ko­na raz­li­či­to in­ter­pre­ti­ra­na i ob­ja­snio da u za­ko­nu je­ste na­ve­de­no da ta dva or­ga­na da­ju svo­je mi­šlje­nje o iz­me­na­ma, ali ne po­sto­ji da je pred­la­gač du­žan da im do­sta­vi pred­lo­ge iz­me­na i da su oni to mo­gli da uči­ne po sop­stve­noj ini­ci­ja­ti­vi. Is­ta­kao je da taj pro­pust ne­ma te­ži­nu po­vre­de Usta­va i ni­je klju­čan za pro­ce­du­ral­nu le­gal­nost i le­gi­tim­nost iz­me­na za­ko­na.

Kad je reč o Ve­ne­ci­jan­skoj ko­mi­si­ji, Pe­trov je na­veo da se za Sr­bi­ju to po­ka­za­lo kao vr­lo ko­ri­sno te­lo i do­dao da se od njih mo­že tra­ži­ti ta­ko­zva­ni fo­lo­u­ap, te je sa­ve­to­vao nad­le­žne or­ga­ne, od­no­sno pred­sed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne, da im upu­te pi­smo sa od­go­va­ra­ju­ćim obra­zlo­že­njem i zah­te­vom za „fo­lo­u­ap” ur­gent­nim mi­šlje­njem. „Čak i da Ve­ne­ci­jan­ska ko­mi­si­ja ka­že da su ne­ka re­še­nja mo­žda ma­nje po ne­kom evrop­skom stan­dar­du od ono­ga što su po­sto­je­ća re­še­nja, to ne do­vo­di u pi­ta­nje nji­ho­vu ustav­nost, jer se Ve­ne­ci­jan­ska ko­mi­si­ja u 99 od­sto slu­ča­je­va ne ba­vi pi­ta­njem ustav­no­sti za­ko­na”, re­kao je on i do­dao da će Ustav­ni sud, uko­li­ko ne­ko po­kre­ne ini­ci­ja­ti­vu, mo­ći pa­ra­lel­no da od­lu­ču­je o iz­me­na­ma, ne­za­vi­sno od mi­šlje­nja Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je.

Pe­trov je re­kao i da će po­zva­ti na raz­go­vor pred­sed­ni­cu Na­rod­ne skup­šti­ne, kao i pred­sed­ni­cu Vi­so­kog sa­ve­ta sud­stva, s ko­ji­ma će raz­go­va­ra­ti kao član Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je i pred­sed­nik Ustav­nog su­da. Ka­da je reč o raz­go­vo­ru s čla­no­vi­ma Vi­so­kog sa­ve­ta tu­ži­la­štva (VST), Pe­trov je re­kao da će ih po­zva­ti na raz­go­vor uko­li­ko oni pret­hod­no is­po­štu­ju od­lu­ku naj­vi­šeg or­ga­na, od­no­sno Ustav­nog su­da u ve­zi s iz­bo­ri­ma za čla­no­ve VST. Pe­trov je ape­lo­vao na VST da iz­vr­ši od­lu­ku Ustav­nog su­da u ve­zi s iz­bo­ri­ma za no­ve čla­no­ve sa­ve­ta ka­ko to ne bi či­nio ne­ko dru­gi, jer je od­lu­ka Ustav­nog su­da po Usta­vu op­šte­o­ba­ve­zu­ju­ća, iz­vr­šna i ko­nač­na za sve, pa i za VST. Po­ja­snio je da je rok u ko­jem je tre­ba­lo da VST po­ni­šti i po­no­vi iz­bo­re na po­je­di­nim bi­rač­kim me­sti­ma pro­te­kao i to ne sa­mo po pr­voj od­lu­ci Ustav­nog su­da, već da će su­tra pro­te­ći i po dru­goj od­lu­ci tog su­da, ko­jom su od­ba­če­ne žal­be tu­ži­la­ca.

„Ja mo­lim Vi­so­ki sa­vet tu­ži­la­štva, za­i­sta mo­lim, bo­lje je da oni vr­še svo­ju ustav­nu nad­le­žnost, ne­go da to ne­ko dru­gi či­ni ume­sto njih. Po čla­nu 104 Za­ko­na o Ustav­nom su­du pro­pi­sa­no je da vla­da obez­be­đu­je iz­vr­še­nje ne sa­mo ove od­lu­ke, ne­go i sva­ke dru­ge od­lu­ke Ustav­nog su­da ko­ja se ne po­štu­je”, re­kao je Pe­trov za RTS. U tom smi­slu na­po­me­nuo je da po­sto­ji i po­dr­ška naj­vi­še sud­ske in­stan­ce na evrop­skom ni­vou – Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru, ko­ji je pre ne­ko­li­ko da­na od­ba­cio pred­stav­ku dvo­je tu­ži­la­ca ko­ji su se ža­li­li pro­tiv po­stu­pa­nja Mi­ni­star­stva prav­de i Ustav­nog su­da. „Ti­me smo do­bi­li do­dat­ni ve­tar u le­đa – da­kle, ra­di­mo po pra­vi­li­ma stru­ke, a ne po pra­vi­li­ma po­li­ti­ke bi­lo či­je, na­ro­či­to ne ulič­ne ili po­je­di­nih me­di­ja”, is­ta­kao je pred­sed­nik Ustav­nog su­da.

Osvr­ću­ći se na po­je­di­ne zah­te­ve za nje­go­vo raz­re­še­nje ko­ji su usle­di­li na­kon po­gre­šnog in­ter­pre­ti­ra­nja nje­go­vih na­vo­da, oce­nio je da su ti zah­te­vi le­gi­tim­ni i da svi mo­gu da tra­že raz­re­še­nje. „Ali ja mo­lim su­di­je i tu­ži­o­ce, mo­je stu­den­te i nji­ho­ve ro­di­te­lje su­di­je i tu­ži­o­ce da pro­či­ta­ju moj ne­ve­li­ki i ja­sno ura­đen in­ter­vju ’Po­li­ti­ci’, gde od­go­va­ram na pi­ta­nje ured­ni­ka i ob­ja­šnja­vam šta je po Usta­vu i za­ko­nu. Raz­re­še­nje je­ste mo­gu­će kad je reč o su­di­ji ko­ji po­vre­di ustav­nu za­bra­nu po­li­tič­kog de­lo­va­nja – to je osnov za nje­go­vo raz­re­še­nje u za­ko­nom pro­pi­sa­nom po­stup­ku i o to­me od­lu­ku ne do­no­si po­li­tič­ka vlast – ka­ko su po­je­di­ni in­ter­pre­ti­ra­li, ne do­no­si pred­sed­nik re­pu­bli­ke, već Vi­so­ki sa­vet sud­stva ko­ji či­ne šest su­di­ja, pred­sed­nik Vr­hov­nog su­da i če­ti­ri is­tak­nu­ta prav­ni­ka. Za od­lu­ku o raz­re­še­nju po­treb­na je ve­ći­na, osam od 11 čla­no­va”, na­veo je Pe­trov.

Za­pi­tao je ka­ko je mo­gu­će da su po­je­di­ni me­di­ji, po­je­di­ne ne­vla­di­ne gru­pe, uklju­ču­ju­ći i su­di­ju Mi­o­dra­ga Ma­ji­ća, to in­ter­pre­ti­ra­li dru­ga­či­je. „Ka­ko je­dan su­di­ja mo­že da ob­ma­nju­je jav­nost i tvr­di da će nje­ga po­li­tič­ka vlast ili po­ten­ci­jal­ne ne­is­to­mi­šlje­ni­ke raz­re­ši­ti?”, na­veo je Pe­trov, pre­no­si Tan­jug.