Померање центра светске моћи

На улазу у 20. век Европа је била неспорни центар света, центар индустријске револуције и научних достигнућа, који су европским силама давали одлучујући утицај на светска дешавања. Први и Други светски рат са свим страхотама, разарањима и огромним жртвама дешавали су се на тлу Европе, где се решавала судбина Старог континента.

Азија је у том периоду, упркос својој славној прошлости, била потиснута. Кина, Индија и велики део Блиског истока налазили су се под колонијалном влашћу. Азија је била под теретом своје историје и није имала снаге и утицаја да обликује савремени свет и да битније утиче на догађања у свету. Сједињене Америчке Државе представљале су нову светску силу у експанзији. Младу нацију красили су повољан демографски фактор, експанзија технологија и индустрије. Из Другог светског рата Америка излази као најјача војна, економска и финансијска сила у свету.

Улазак у 21. век донео је обрт у досадашњој расподели утицаја и моћи. Европа се суочава са старењем становништва, приливом миграната, спорим економским растом и енергетском зависношћу од Русије. Европска унија, због економских потреса, све је слабија у геополитичком одлучивању. Све више делује као савез који жели да чува достигнућа прошлости, а не као савез који жели активно да обликује будућност света.

Америка у 21. веку остаје центар садашњих дешавања. Њена војна моћ, доминација долара и водећа примена савремених технологија и даље су присутне у свету. Али унутрашњеполитичке поделе и протести грађана ограничавају САД да и даље воде напредак света у будућност. Америка данас више управља постојећим системом него што ствара нови. Често из САД видимо огорчење и незадовољство грађана стањем у земљи.

Азија, с друге стране, све више преузима улогу у обликовању будућности света. Кина, Индија и друге земље овог континента бележе све већи демографски и економски раст с огромним улагањима у образовање и технологије. Тамо се планирање одвија за деценије у будућности, а не у кратким политичким циклусима. То дугорочно и перспективно чини Азију кључним кандидатом за обликовање будућности света који долази. Потврду видим у недавним дешавањима када су премијери Канаде, Енглеске и Европске уније посетили Кину и Индију, где су постигли споразуме о трговинској и привредној сарадњи. То је показатељ окретања остатка планете ка Азији, где се види нова будућност света с обзиром на економски и технолошки напредак који се тамо бележи.

Важно је нагласити да ова подела на прошлост, садашњост и будућност није пророчанство, већ реална анализа стања и свих показатеља који обликују кретања и промене у свету. Ипак, историјски образац је јасан – центар светске енергије помера се од европске империје, преко америчке хегемоније, ка азијском веку који се тек обликује. Разумевање тог процеса важно је не само за велике силе већ и за мале државе каква је Србија, које у тим дешавањима морају наћи своје место. Зато 21. век неће бити копија 20. века већ сасвим нова епоха у којој се стара правила превазилазе, а нова стварају и примењују у пракси.

Драган Паскаш,

Београд