Математика није баук – историја није досадна

Ученици старијих разреда осмолетки у општини Савски венац одабрали су шест најбољих предавача којима ће данас уручити награде на свечаности у Театру 78 у Ресавској улици. Избор најнаставника организовала је општина у којој сазнајемо да школарци препознају и много више цене љубав, бригу и заинтересованост наставника, који им осим нових сазнања безрезервно пружа и разумевање. Највећи број награда отићи ће у руке професора који предају, за школарце махом неомиљене предмете као што су математика и историја. Међу најбољим професорима двојица ће ласкаву титулу понети други пут а Стево Бијелић, наставник математике и физике у ОШ „Петар Петровић Његош” омиљен је основцима већ три године узастопно.

У анкети коју су попуњавали његови ђаци написали су да им увек прискочи у помоћ, измами осмех и кад им је тешко.

– Зна шта мислимо чим нас погледа у очи, а док предаје досеткама и интересантним примерима разбије монотонију лекције и што је најбоље готово све запамтимо на часу – забележили су ученици.

Највеће симпатије основаца завределе су и две математичарке, наставнице Маша Зечевић-Милић у осмолетки „Стефан Немања” и Ана Селаковић из ОШ „Исидора Секулић”.

– Као почетник непрестано преиспитујем поступке и трудим се да заинтересујем децу и до краја часа одржим њихову пажњу. Причам им анегдоте о великим математичарима и убеђујем их да иако су у основној могу решавати задатке као славни научници. Ваљда је у томе тајна успеха који уопште нисам очекивала а који ми је невероватан подстрек – каже Селаковићева после две и по године радног искуства. Привржена ученицима Маша Зечевић-Милић, како се и надала, понела је награду најбоље. На њеним часовима, тврди, математика није баук.

– Разумљиво предаје, а ако нешто не схватимо у стању је и сто пута да понови и објасни, и веома је стрпљива – писали су ђаци о њој.

Нема ништа лепше за просветног радника него када га деца прогласе најдражим наставником, закључио је Никола Радочај који ђаке школе „Радојка Лакић” подучава физичком васпитању. Титула коју носи други пут, тумачи он, показује да се није променио и да школарци у њему прво виде пријатеља а онда предавача. И прошле и ове године за најбољег је проглашен и Горан Дујковић, наставник историје у ОШ „Војвода Радомир Путник”.

– Првом наградом сам био изненађен и мислио сам то је то, сваке године биће додељена другом наставнику. Али деца су непредвидива и очигледно искуства са предавачима преносе на млађе генерације. Срећан сам што ме воле колико и ја њих – рекао је Дујковић.

У редовима које су њему посветили основци нижу се реченице: „Горан је јединствен, јер не држи уобичајену наставу. Историју преводи на језик тинејџера. Предавања нису досадна, са дугим и смарајућим причама, бројним годинама које је тешко запамтити и личностима као у телефонском именику.”

Награди се није надала ни Љиља Рафаиловић, наставница српског језика у осмолетки „Војвода Мишић”. Мило јој је, каже што ће је њени ђаци чувати у лепом сећању и када изађу из клупа основне школе. Памти и она по лепом професоре који су јој давно предавали, са којима је делила тајне и понекад крила оцене од родитеља а чију је улогу сада преузела.