ЕУ се спрема за „развод” од Америке

Европске владе и корпорације кренуле су са припремама који све више личе на „развод” од све непредвидљивијег партнера са друге стране Атлантика. Замена се не тражи само за амерички течни гас, већ и за услуге технолошких гиганата из Силицијумске као што су „Гугл”, „Мета” и „Икс”, али и платне системе „Виза” и „Мастеркард.

Када су се лидери из Европске народне партије окупили крајем јануара у Загребу како би договорили мапу пута за ЕУ у овој години, чврсто су стали иза принципа „Купуј европско”. Али, напори за „ресуверенизацију” Европе како би се смањила зависност од Америке у критичним областима неће бити лак посао.

САД су и даље убедљиво највећи трговински партнер Европе и биће потребне године да се евроблок одвикне од америчке технолошке и војне подршке, упозорава Жан-Лик Демарти, шеф трговинског одељења Европске комисије у време Жан-Клод Јункера.

Трампова претња да ће силом преузети Гренланд праћена агресивним коментарима чланова његове администрације на рачун европских демократија била је кап које је прелила чашу у већ дубоко нарушеним трансатлантским односима. Опис овог неодрживог стања можда је најбоље дао политичар који не крије да је деценијама био заљубљен у Америку – немачки канцелар.

„Ако желимо да нас поново схвате озбиљно, мораћемо да научимо језик политике моћи”, рекао је Фридрих Мерц.

Шеф немачке владе каже да су се трансатлантски односи променили. „Нико ово не каже са већим жаљењем од мене, али носталгија и сећања на прошла лепа времена не помажу. Европа не може себи да дозволи да и даље буде сентиментална према непријатељски расположеним САД. Морамо да будемо суверени поготово у сфери технологија”, изјавио је Фридрих Мерц у седишту „Дојче берзе групе”, која управља Франкфуртском берзом.

Најава америчког председника да би његова земља могла да анектира аутономну територију европског савезника у НАТО-у Данске, пренула је европске лидере из сна. Француски председник Емануел Макрон назвао је ову епизоду „стратешким позивом на буђење за целу Европу. Али, такозвани „европски покрет” који заговара што мање ослањање на САД још увек је у повоју. Лидери ЕУ ипак упозоравају да се мора правити отклон, јер је мало вероватно да ће се икада трансатлантски односи вратити на стање које је било пре другог доласка Трампа на власт.

Покушај диверсификације како би се смањила зависност од САД довео је до тога да Брисел последњих месеци склопи трговинске споразуме са Меркосуром, блоком латиноамеричких земаља, Индијом и Индонезијом. Европска влада је такође ревидирала свој споразум са Мексиком и обновила заустављене преговоре са Аустралијом.

Исти тренд се види и у области енергетике. Сједињене Државе обезбеђују више од четвртине течног гаса ЕУ и тај удео ће се додатно повећати како ступа на снагу потпуна забрана увоза из Русије. Комесар ЕУ за енергетику Дан Јергенсен каже да је криза око Гренланда појачала је забринутост да евроблок ризикује да „замени једну зависност другом”. Зато Брисел појачава напоре да склопи споразуме са алтернативним добављачима енергената, укључујући Канаду, Катар и северноафричке земље пре свега Алжира.

Званичници ЕУ наглашавају да ове мере представљају „смањење ризика” у односима Европе са САД, а не „раздвајање” – термин који подразумева потпуни прекид економских и стратешких веза. Донедавно су се оба термина углавном примењивала на европске напоре да смање зависност од Кине. Али, сада се први пут примењују и у односу према САД, главном трговинском партнеру и одбрамбеном заштитнику Европе.

Иако постоји од 2009. године, клаузула о узајамној одбрани из Члана 42.7 Уговора ЕУ ретко је сматрана неопходном, јер је члан 5 НАТО-а служио сличној сврси. Европске владе су почеле да сумњају да ће им САД заиста прискочити у помоћ, ако којим случајем руска армада крене у освајање неке источне чланице алијансе. Зато је на неформалном стратешком састанку лидера ЕПП-а, најмоћније политичке групације у Европском парламенту у Загребу, ЕУ добила нову улогу. Евроблок је именован и као „безбедносни актер”. У хрватској престоници је договорено да два, још увек неименована, лидера из ЕПП-а осмисле планове које би члан 42.7 Уговора ЕУ преточили у чврсту безбедносну гаранцију.

За сада је промена европског расположења најуочљивија у односу према америчким технолошким гигантима. Влада француског председника Емануела Макрона планира да забрани званичницима коришћење алата за видео конференције са седиштем у САД. У Европском парламенту, посланици позивају председницу, Роберту Мецолу, да се одрекне америчког софтвера и хардвера, као и алата за резервацију путовања са седиштем у САД. У Немачкој, политичари желе потенцијалну немачку или европску замену за софтвер који производи америчка фирма за анализу података „Палантир”, оснивача Питера Тила.

Европски парламентарци су упозорили и на прекомерно ослањање на америчке платне системе као што су „Мастеркард” и „Виза”. Алтернатива би могла бити дигитални евро који Европска централна банка спрема да изда 2029. године како би обезбедила паневропско суверено средство плаћања. „Са дигиталним евром, Европљани ће имати контролу над својим новцем, својим изборима и својом будућношћу”, изјавила је недавно председница ЕЦБ-а Кристин Лагард.