EU se sprema za „razvod” od Amerike

Evropske vlade i korporacije krenule su sa pripremama koji sve više liče na „razvod” od sve nepredvidljivijeg partnera sa druge strane Atlantika. Zamena se ne traži samo za američki tečni gas, već i za usluge tehnoloških giganata iz Silicijumske kao što su „Gugl”, „Meta” i „Iks”, ali i platne sisteme „Viza” i „Masterkard.

Kada su se lideri iz Evropske narodne partije okupili krajem januara u Zagrebu kako bi dogovorili mapu puta za EU u ovoj godini, čvrsto su stali iza principa „Kupuj evropsko”. Ali, napori za „resuverenizaciju” Evrope kako bi se smanjila zavisnost od Amerike u kritičnim oblastima neće biti lak posao.

SAD su i dalje ubedljivo najveći trgovinski partner Evrope i biće potrebne godine da se evroblok odvikne od američke tehnološke i vojne podrške, upozorava Žan-Lik Demarti, šef trgovinskog odeljenja Evropske komisije u vreme Žan-Klod Junkera.

Trampova pretnja da će silom preuzeti Grenland praćena agresivnim komentarima članova njegove administracije na račun evropskih demokratija bila je kap koje je prelila čašu u već duboko narušenim transatlantskim odnosima. Opis ovog neodrživog stanja možda je najbolje dao političar koji ne krije da je decenijama bio zaljubljen u Ameriku – nemački kancelar.

„Ako želimo da nas ponovo shvate ozbiljno, moraćemo da naučimo jezik politike moći”, rekao je Fridrih Merc.

Šef nemačke vlade kaže da su se transatlantski odnosi promenili. „Niko ovo ne kaže sa većim žaljenjem od mene, ali nostalgija i sećanja na prošla lepa vremena ne pomažu. Evropa ne može sebi da dozvoli da i dalje bude sentimentalna prema neprijateljski raspoloženim SAD. Moramo da budemo suvereni pogotovo u sferi tehnologija”, izjavio je Fridrih Merc u sedištu „Dojče berze grupe”, koja upravlja Frankfurtskom berzom.

Najava američkog predsednika da bi njegova zemlja mogla da anektira autonomnu teritoriju evropskog saveznika u NATO-u Danske, prenula je evropske lidere iz sna. Francuski predsednik Emanuel Makron nazvao je ovu epizodu „strateškim pozivom na buđenje za celu Evropu. Ali, takozvani „evropski pokret” koji zagovara što manje oslanjanje na SAD još uvek je u povoju. Lideri EU ipak upozoravaju da se mora praviti otklon, jer je malo verovatno da će se ikada transatlantski odnosi vratiti na stanje koje je bilo pre drugog dolaska Trampa na vlast.

Pokušaj diversifikacije kako bi se smanjila zavisnost od SAD doveo je do toga da Brisel poslednjih meseci sklopi trgovinske sporazume sa Merkosurom, blokom latinoameričkih zemalja, Indijom i Indonezijom. Evropska vlada je takođe revidirala svoj sporazum sa Meksikom i obnovila zaustavljene pregovore sa Australijom.

Isti trend se vidi i u oblasti energetike. Sjedinjene Države obezbeđuju više od četvrtine tečnog gasa EU i taj udeo će se dodatno povećati kako stupa na snagu potpuna zabrana uvoza iz Rusije. Komesar EU za energetiku Dan Jergensen kaže da je kriza oko Grenlanda pojačala je zabrinutost da evroblok rizikuje da „zameni jednu zavisnost drugom”. Zato Brisel pojačava napore da sklopi sporazume sa alternativnim dobavljačima energenata, uključujući Kanadu, Katar i severnoafričke zemlje pre svega Alžira.

Zvaničnici EU naglašavaju da ove mere predstavljaju „smanjenje rizika” u odnosima Evrope sa SAD, a ne „razdvajanje” – termin koji podrazumeva potpuni prekid ekonomskih i strateških veza. Donedavno su se oba termina uglavnom primenjivala na evropske napore da smanje zavisnost od Kine. Ali, sada se prvi put primenjuju i u odnosu prema SAD, glavnom trgovinskom partneru i odbrambenom zaštitniku Evrope.

Iako postoji od 2009. godine, klauzula o uzajamnoj odbrani iz Člana 42.7 Ugovora EU retko je smatrana neophodnom, jer je član 5 NATO-a služio sličnoj svrsi. Evropske vlade su počele da sumnjaju da će im SAD zaista priskočiti u pomoć, ako kojim slučajem ruska armada krene u osvajanje neke istočne članice alijanse. Zato je na neformalnom strateškom sastanku lidera EPP-a, najmoćnije političke grupacije u Evropskom parlamentu u Zagrebu, EU dobila novu ulogu. Evroblok je imenovan i kao „bezbednosni akter”. U hrvatskoj prestonici je dogovoreno da dva, još uvek neimenovana, lidera iz EPP-a osmisle planove koje bi član 42.7 Ugovora EU pretočili u čvrstu bezbednosnu garanciju.

Za sada je promena evropskog raspoloženja najuočljivija u odnosu prema američkim tehnološkim gigantima. Vlada francuskog predsednika Emanuela Makrona planira da zabrani zvaničnicima korišćenje alata za video konferencije sa sedištem u SAD. U Evropskom parlamentu, poslanici pozivaju predsednicu, Robertu Mecolu, da se odrekne američkog softvera i hardvera, kao i alata za rezervaciju putovanja sa sedištem u SAD. U Nemačkoj, političari žele potencijalnu nemačku ili evropsku zamenu za softver koji proizvodi američka firma za analizu podataka „Palantir”, osnivača Pitera Tila.

Evropski parlamentarci su upozorili i na prekomerno oslanjanje na američke platne sisteme kao što su „Masterkard” i „Viza”. Alternativa bi mogla biti digitalni evro koji Evropska centralna banka sprema da izda 2029. godine kako bi obezbedila panevropsko suvereno sredstvo plaćanja. „Sa digitalnim evrom, Evropljani će imati kontrolu nad svojim novcem, svojim izborima i svojom budućnošću”, izjavila je nedavno predsednica ECB-a Kristin Lagard.