Стогодишњица рођења Жозеа Кардоза Пиреша

Амбасада Португалије, у сарадњи са издавачком кућом „Чигоја штампа” и УК „Пароброд”, организује програм поводом обележавања стогодишњице рођења великог португалског писца Жозеа Кардоза Пиреша. Жозе Кардозо Пиреш (1925–1998) био је један од најзначајнијих португалских књижевника 20. века. У својим романима, приповеткама и есејима бавио се темама моћи, репресије, идентитета и друштвених промена у Португалу, нарочито током периода диктатуре. Његов књижевни стил одликују прецизан језик, иронија и снажан критички однос према политичкој и друштвеној стварности. Међу његовим најпознатијим делима су романи „Делфин” и „Балада са псеће плаже”, а значајно место у његовом опусу заузима и аутобиографска књига „Де профундис, валса лента”, у којој пише о искуству можданог удара и губитка говора.

У четвртак, 5. фебруара, од 19 часова, у „Пароброду” биће представљена књига „Његова екселенција Диносаурус”, у издању „Чигоја штампе” и у преводу др Анамарије Мариновић. То је сатирични роман, једно од најбриткијих и најдуховитијих дела португалске књижевности 20. века. Кроз алегоријску причу о свемоћном, остарелом владару – „диносаурусу” који одбија да оде у историју, Жозе Кардозо Пиреш исписује оштру критику ауторитарне власти, политичке стагнације и друштва заробљеног страхом и послушношћу. Занимљиво је да књига није била цензурисана, иако је објављена 1972. године, у време диктатуре. Разлог је помало ироничан: током дебате у Народној скупштини, један тадашњи режимски политичар поменуо је књигу као доказ „слободе штампе”, па цензура практично није имала основе да је уклони.

Данас се ово дело чита као универзална и изненађујуће актуелна прича о моћи, манипулацији и илузији вечности власти. Спој ироније, гротеске и луцидног хумора, уз упечатљиве илустрације Жоаа Абела Манте, чини ово дело истовремено забавним и провокативним.

Исте вечери, 5. фебруара, почиње и циклус филмова посвећен Жозеу Кардозу Пирешу, који обухвата остварења инспирисана његовим делима и животом. Сваке вечери од 20 часова, уз слободан улаз и титлове на српском језику, публика ће моћи да ужива у савременим адаптацијама романа „Јастог” и „Делфин”, као и у филму „Беле сенке”, који доноси интерпретацију аутобиографског догађаја – пишчевог опоравка након можданог удара и делимичног губитка говора.

Филм „Јастог” прати догађаје у Португалији раних шездесетих година 20. века, у време диктатуре Салазара и растућих студентских протеста, када двоје младих започињу страствену, али забрањену љубавну везу која се одвија под будним оком полицијске репресије, цензуре и политичких прогона. Филм преплиће интимну причу о емотивној храбрости и личној борби са тежином времена у којем живе – љубав која постаје отпор.

У петак, 6. фебруара, на програму је филм „Беле сенке”, који прати каснији део живота Жозеа Кардоза Пиреша када, суочен са тешким здравственим изазовом услед можданог удара, губи способност да се изражава речима и комуницира као некада. Кроз суптилне и готово поетске приказе суочавања са сопственим умом и сећањима, филм отвара прозор у унутрашњи свет аутора, где се реалност и сећање сусрећу у нејасним, готово етеричним „белим сенкама”.

У суботу, 7. фебруара, биће приказан филм „Делфин”, смештен у Португалију с краја шездесетих година. Овај филм доноси интригантну причу о Томашу да Палма Браву, имућном и отуђеном наследнику старих вредности. Као „делфин”, наследник изумируће класе, он живи у свету моралног распада и друштвене стагнације. Када мистериозна смрт његове жене и слуге потресе село и подиже талас гласина, филм се претвара у медитацију о пропасти једне eпохе.