Stogodišnjica rođenja Žozea Kardoza Pireša

Ambasada Portugalije, u saradnji sa izdavačkom kućom „Čigoja štampa” i UK „Parobrod”, organizuje program povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja velikog portugalskog pisca Žozea Kardoza Pireša. Žoze Kardozo Pireš (1925–1998) bio je jedan od najznačajnijih portugalskih književnika 20. veka. U svojim romanima, pripovetkama i esejima bavio se temama moći, represije, identiteta i društvenih promena u Portugalu, naročito tokom perioda diktature. Njegov književni stil odlikuju precizan jezik, ironija i snažan kritički odnos prema političkoj i društvenoj stvarnosti. Među njegovim najpoznatijim delima su romani „Delfin” i „Balada sa pseće plaže”, a značajno mesto u njegovom opusu zauzima i autobiografska knjiga „De profundis, valsa lenta”, u kojoj piše o iskustvu moždanog udara i gubitka govora.

U četvrtak, 5. februara, od 19 časova, u „Parobrodu” biće predstavljena knjiga „Njegova ekselencija Dinosaurus”, u izdanju „Čigoja štampe” i u prevodu dr Anamarije Marinović. To je satirični roman, jedno od najbritkijih i najduhovitijih dela portugalske književnosti 20. veka. Kroz alegorijsku priču o svemoćnom, ostarelom vladaru – „dinosaurusu” koji odbija da ode u istoriju, Žoze Kardozo Pireš ispisuje oštru kritiku autoritarne vlasti, političke stagnacije i društva zarobljenog strahom i poslušnošću. Zanimljivo je da knjiga nije bila cenzurisana, iako je objavljena 1972. godine, u vreme diktature. Razlog je pomalo ironičan: tokom debate u Narodnoj skupštini, jedan tadašnji režimski političar pomenuo je knjigu kao dokaz „slobode štampe”, pa cenzura praktično nije imala osnove da je ukloni.

Danas se ovo delo čita kao univerzalna i iznenađujuće aktuelna priča o moći, manipulaciji i iluziji večnosti vlasti. Spoj ironije, groteske i lucidnog humora, uz upečatljive ilustracije Žoaa Abela Mante, čini ovo delo istovremeno zabavnim i provokativnim.

Iste večeri, 5. februara, počinje i ciklus filmova posvećen Žozeu Kardozu Pirešu, koji obuhvata ostvarenja inspirisana njegovim delima i životom. Svake večeri od 20 časova, uz slobodan ulaz i titlove na srpskom jeziku, publika će moći da uživa u savremenim adaptacijama romana „Jastog” i „Delfin”, kao i u filmu „Bele senke”, koji donosi interpretaciju autobiografskog događaja – piščevog oporavka nakon moždanog udara i delimičnog gubitka govora.

Film „Jastog” prati događaje u Portugaliji ranih šezdesetih godina 20. veka, u vreme diktature Salazara i rastućih studentskih protesta, kada dvoje mladih započinju strastvenu, ali zabranjenu ljubavnu vezu koja se odvija pod budnim okom policijske represije, cenzure i političkih progona. Film prepliće intimnu priču o emotivnoj hrabrosti i ličnoj borbi sa težinom vremena u kojem žive – ljubav koja postaje otpor.

U petak, 6. februara, na programu je film „Bele senke”, koji prati kasniji deo života Žozea Kardoza Pireša kada, suočen sa teškim zdravstvenim izazovom usled moždanog udara, gubi sposobnost da se izražava rečima i komunicira kao nekada. Kroz suptilne i gotovo poetske prikaze suočavanja sa sopstvenim umom i sećanjima, film otvara prozor u unutrašnji svet autora, gde se realnost i sećanje susreću u nejasnim, gotovo eteričnim „belim senkama”.

U subotu, 7. februara, biće prikazan film „Delfin”, smešten u Portugaliju s kraja šezdesetih godina. Ovaj film donosi intrigantnu priču o Tomašu da Palma Bravu, imućnom i otuđenom nasledniku starih vrednosti. Kao „delfin”, naslednik izumiruće klase, on živi u svetu moralnog raspada i društvene stagnacije. Kada misteriozna smrt njegove žene i sluge potrese selo i podiže talas glasina, film se pretvara u meditaciju o propasti jedne epohe.