Си Ђинпинг упутио Трампу последње упозорење

Кинески председник Си Ђинпинг и председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп водили су у среду вишесатни телефонски разговор у тренутку који се у обе престонице оцењује као осетљив и стратешки важан. Разговор, који је трајао готово два сата, обухватио је низ хитних међународних тема - од Ирана и Украјине до трговинских односа - али је централно место заузело питање Тајвана, које Пекинг сматра кључним у односима са Вашингтоном.

Према наводима извора упознатих са садржајем разговора, иницијатива за телефонски контакт потекла је управо од кинеске стране, а разговор је вођен уочи планиране пролећне посете америчког председника Кини, где би у априлу требало да буде одржан самит са високим политичким и геополитичким улозима. Иако је Трамп током разговора настојао да пажњу усмери на шири спектар тема и да избегне директну конфронтацију око Тајвана, Си Ђинпинг је искористио прилику да јасно и недвосмислено понови став Пекинга.

Кинески председник је, према извештајима кинеских медија, поручио да је амерички однос према Тајвану „најважније питање у кинеско-америчким односима“ и нагласио да Кина „никада неће дозволити да се Тајван одвоји од Кине“. Посебно оштро упозорење упућено је у вези са америчком војном подршком острву, уз јасну поруку да би Сједињене Државе „требало да буду изузетно опрезне када продају оружје Тајвану“.

Са друге стране, Трамп је након разговора покушао да пошаље смирујућу поруку јавности. У објави на друштвеним мрежама истакао је да су његов однос са Кином и лични однос са Си Ђинпингом „изузетно добри“, нагласивши да обе стране разумеју значај њиховог очувања. Он је изразио уверење да ће током наредне три године његовог председничког мандата бити постигнути „многи позитивни резултати“ у односима са Народном Републиком Кином.

Ипак, тон кинеских медија након разговора био је знатно оштрији, са јасним нагласком на тајванско питање. Упозорење Пекинга добија додатну тежину у контексту чињенице да су Сједињене Државе у децембру одобриле нови пакет наоружања за Тајван, вредан више од 11 милијарди долара, што је у Кини доживљено као директно подривање принципа „једне Кине“.

Реакција из Тајпеја уследила је убрзо након телефонског разговора. Тајванске власти су саопштиле да, иако острво подржава напоре усмерене ка очувању регионалне стабилности и безбедности, неће одустати од јачања сопствених одбрамбених капацитета, уз нагласак да Сједињене Државе настављају да продају оружје Тајвану.

Рајан Хас, директор Центра за Кину „Џон Л. Торнтон“ при Институту Брукингс, оценио је за „Њујорк тајмс“ да је Си Ђинпингова изјава током разговора била посебно „оштра“. Према његовим речима, кинески лидер жели да већ сада „стави тачку“ на растуће тензије како би јасно показао да пажљиво прати развој догађаја и да Тајван сматра темом од егзистенцијалног значаја за Кину.

„Он покушава да постави темеље и да председнику Трампу пошаље поруку: када дођеш у априлу, буди спреман за озбиљан разговор о Тајвану, јер је то за мене од пресудне важности“, навео је Хас.

Иако Сједињене Државе формално подржавају политику „једне Кине“, Вашингтон истовремено одржава блиске, мада незваничне односе са Тајваном, што Пекинг доживљава као лицемерје и трајни извор нестабилности у односима две силе. Чини се да и сам Трамп препознаје противречност таквог приступа, настојећи барем декларативно да покаже да САД желе мирне односе са Кином.

Тако је прошле године Трампова администрација забранила такозваном лидеру Тајвана да посети Њујорк, како би се избегло додатно заоштравање односа са Пекингом у осетљивој фази преговора о трговинском споразуму. Ипак, тај гест је у Пекингу протумачен више као тактичка фасада него као суштинска промена америчке политике - нешто што, како оцењују аналитичари, Си Ђинпинг врло добро разуме.