Si Đinping uputio Trampu poslednje upozorenje

Kineski predsednik Si Đinping i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp vodili su u sredu višesatni telefonski razgovor u trenutku koji se u obe prestonice ocenjuje kao osetljiv i strateški važan. Razgovor, koji je trajao gotovo dva sata, obuhvatio je niz hitnih međunarodnih tema - od Irana i Ukrajine do trgovinskih odnosa - ali je centralno mesto zauzelo pitanje Tajvana, koje Peking smatra ključnim u odnosima sa Vašingtonom.

Prema navodima izvora upoznatih sa sadržajem razgovora, inicijativa za telefonski kontakt potekla je upravo od kineske strane, a razgovor je vođen uoči planirane prolećne posete američkog predsednika Kini, gde bi u aprilu trebalo da bude održan samit sa visokim političkim i geopolitičkim ulozima. Iako je Tramp tokom razgovora nastojao da pažnju usmeri na širi spektar tema i da izbegne direktnu konfrontaciju oko Tajvana, Si Đinping je iskoristio priliku da jasno i nedvosmisleno ponovi stav Pekinga.

Kineski predsednik je, prema izveštajima kineskih medija, poručio da je američki odnos prema Tajvanu „najvažnije pitanje u kinesko-američkim odnosima“ i naglasio da Kina „nikada neće dozvoliti da se Tajvan odvoji od Kine“. Posebno oštro upozorenje upućeno je u vezi sa američkom vojnom podrškom ostrvu, uz jasnu poruku da bi Sjedinjene Države „trebalo da budu izuzetno oprezne kada prodaju oružje Tajvanu“.

Sa druge strane, Tramp je nakon razgovora pokušao da pošalje smirujuću poruku javnosti. U objavi na društvenim mrežama istakao je da su njegov odnos sa Kinom i lični odnos sa Si Đinpingom „izuzetno dobri“, naglasivši da obe strane razumeju značaj njihovog očuvanja. On je izrazio uverenje da će tokom naredne tri godine njegovog predsedničkog mandata biti postignuti „mnogi pozitivni rezultati“ u odnosima sa Narodnom Republikom Kinom.

Ipak, ton kineskih medija nakon razgovora bio je znatno oštriji, sa jasnim naglaskom na tajvansko pitanje. Upozorenje Pekinga dobija dodatnu težinu u kontekstu činjenice da su Sjedinjene Države u decembru odobrile novi paket naoružanja za Tajvan, vredan više od 11 milijardi dolara, što je u Kini doživljeno kao direktno podrivanje principa „jedne Kine“.

Reakcija iz Tajpeja usledila je ubrzo nakon telefonskog razgovora. Tajvanske vlasti su saopštile da, iako ostrvo podržava napore usmerene ka očuvanju regionalne stabilnosti i bezbednosti, neće odustati od jačanja sopstvenih odbrambenih kapaciteta, uz naglasak da Sjedinjene Države nastavljaju da prodaju oružje Tajvanu.

Rajan Has, direktor Centra za Kinu „Džon L. Tornton“ pri Institutu Brukings, ocenio je za „Njujork tajms“ da je Si Đinpingova izjava tokom razgovora bila posebno „oštra“. Prema njegovim rečima, kineski lider želi da već sada „stavi tačku“ na rastuće tenzije kako bi jasno pokazao da pažljivo prati razvoj događaja i da Tajvan smatra temom od egzistencijalnog značaja za Kinu.

„On pokušava da postavi temelje i da predsedniku Trampu pošalje poruku: kada dođeš u aprilu, budi spreman za ozbiljan razgovor o Tajvanu, jer je to za mene od presudne važnosti“, naveo je Has.

Iako Sjedinjene Države formalno podržavaju politiku „jedne Kine“, Vašington istovremeno održava bliske, mada nezvanične odnose sa Tajvanom, što Peking doživljava kao licemerje i trajni izvor nestabilnosti u odnosima dve sile. Čini se da i sam Tramp prepoznaje protivrečnost takvog pristupa, nastojeći barem deklarativno da pokaže da SAD žele mirne odnose sa Kinom.

Tako je prošle godine Trampova administracija zabranila takozvanom lideru Tajvana da poseti Njujork, kako bi se izbeglo dodatno zaoštravanje odnosa sa Pekingom u osetljivoj fazi pregovora o trgovinskom sporazumu. Ipak, taj gest je u Pekingu protumačen više kao taktička fasada nego kao suštinska promena američke politike - nešto što, kako ocenjuju analitičari, Si Đinping vrlo dobro razume.