Култура је кичма једног народа

Какав си то човек ако си без поколења која су се борила за слободу, независност, културни и просветни развој, а код нас и за језик Вуков и писмо? Важно за нашу културу и традицију да се не предамо помодарству – рекао је Игор Мировић као друштвени радник и писац, захваљујући се у своје и у име свих добитника Вукове награде за 2026. годину јуче у Председништву Србије.

Он је додао да му признање посебно значи кад га добија у години у којој се обележава два века Матице српске. Он је један од добитника изузетне Вукове награде установљене за посебне резултате у очувању нашег језика и културе као аутор шест књига поезије, добитник више награда и председник до сада више културних одбора, као и оснивач Новосадског летњег фестивала. Изузетну награду добили су и професор Филозофског факултета и управник Центра за византијско-словенске студије у Нишу др Драгиша Бојовић, етномузиколог и професор др Димитрије Големовић, протојереј др Радомир В. Поповић, ставрофор који је објавио више од 350 радова савремене црквене историографије.

Добитници Вукове награде су и професорка Филозофског факултета у Источном Сарајеву др Миланка Бабић, археограф мр Душица Грбић, главни уредник и директор издавачке куће „Албатрос плус” др Јагош Ђуретић, доктор драмских уметности др Милован Здравковић, композитор Жељко Јоксимовић, политички филозоф Драгољуб Којчић, књижевник и директор Универзитетске библиотеке на КиМ Милан Михаиловић, ТВ аутор Гвозден Николић, уметник Зоран Рајичић, као и Народна библиотека „Стеван Сремац” из Сокобање.

Добитнике је поздравио министар културе Никола Селаковић.

„Прегалаштво и вишедеценијска традиција Културно-просветне заједнице Србије учинили су да ова награда добије посебан углед у културној јавности. Одабрани добитници са правом чине круг угледних и изабраних, а њихов труд овенчава се Вуковом наградом као потврдом заслуга и стечене славе”, рекао је он, упућујући посебно признање жирију јер је „са дубоким познавањем уметности, науке и културе уопште, одабрао овогодишње лауреате”.

Издавач Јагош Ђуретић рекао је за наш лист да награда под именом творца српске писмености Вука Караџића за њега представља понос, али да лично мисли после деценија писања и издавања књига да би му више значила у првој деценији стваралаштва, због чега мисли да треба подстицати младе уметнике. Бивши директор издавачке куће „Филип Вишњић” рекао је још да обећава нова издања, међу којима је трокњижје професорке Снежане Самарџије о српском усменом стваралаштву.

„Култура свакако представља кичму једнога народа или његову арматуру, а Вукова награда је управо један од показатеља да постоји континуитет критеријума, то је можда и наше најјаче оружје, уз економију и дипломатију. Без културе један народ у суштини не постоји. Лично ми је ово најдраже признање које сам добио, а посебно зато што носи име човека који представља супстанцу, есенцију наше културе”, рекао је колумниста „Политике” Драгољуб Којчић, који је покренуо неколико најзначајнијих филозофско-културних часописа у Србији, запамћен и по колумнама са Умбертом Еком и Ноамом Чомским и књигама о нашем културном простору. Вукову награду сматра признањем за један животни циклус.

За песника са КиМ Милана Михаиловића ово је награда за 35 година рада у култури и за три деценије културне манифестације „Соколица”, чији је један од оснивача и за исто толико година песничких сусрета у Звечану и признања „Песничко успеније”. Сматра да је највећи успех када видимо да култура има наследника. „Светосавска недеља је показала колико има даровите деце. И Вук је ишао светосавским путем, а млади већ знају какав је, тежак и плодоносан”, како је рекао за „Политику”.

„Данас ову награду уручујемо шездесет други пут”, рекао је генерални секретар Културно-просветне заједнице Живорад Ајдачић.

„Награду уручујемо у фебруару, месецу у којем је 1864. године Вук отишао у вечност. Тачно сто године касније, 1964. године, установљена је награда која је једно од највећих признања у српској култури, уметности, просвети и науци, после Ордена председника републике. И када се за неколико векова буде писала историја српског народа, овај период остаће запамћен јер је исписан именима стотина заслужних добитника Вукове награде. Делима и прегалаштвом ти људи су читав живот посветили лепоти, хуманости, миру и стварању, чинећи свакодневно нашу Србију лепшом и бољом. Богатијом и знаменитијом. И сада се њима поносимо. И овогодишњим добитницима и свима онима, из сваког кутка Србије, који су се уписали у књигу највећих, чекајући оне који су можда изостали из овог летописа и оне који тек стварају свој пут. Колико Вукова награда представља велику част за њене добитнике, толико и њени добитници чине велику част како Културно-просветној заједници Србије, тако и култури, просвети и науци наше републике”, рекао је Ајдачић.