Катарзични тријумф

Специјално за "Политику"
Беч – Након изврсног првог албума "Funeral" и EP-ја "The Arcade Fire" који је имао задатак да попуни празнину до идућег албума монтреалске поставе "Arcade Fire", један од најишчекиванијих, али и најбољих овогодишњих албума "Neon Bible" потврдио је да су "Arcade Fire" у незаустављивом узлету. Како креативном, тако и, на срећу, комерцијалном. Њихова актуелна турнеја тренутно је међу најузбудљивијим рок представама на које можете наићи. Иако се крећу на трагу где "Joy Division" сусрећу "Tindersticks" и Ника Кејва, "Arcade Fire" "својатају" и Боуви и Спрингстен – на чијем су се недавном концерту у Отави појавили на бису и извели Брусову песму "State Trooper" и своју "Keep the Car Running" – а имају и зашто. Но, утицаји "Arcade Fire" врло су различити па се и њихова мешавина готик-рока, фолк-барока и постновоталасне енергије чини јединственом. У бечком Gasometeru – бившој плинари на ивици града преуређеној у луксузан шопинг центар и лепу дворану – око 3.000 посетилаца видело је у суботу бриљантан, одавно распродат наступ којим се "Arcade Fire" потврђују као легитимни наследници многих светлих рок традиција.

Изврсно дизајнирана бина, осим пет округлих екрана-кугли за пројекције размештених уоколо, садржала је и инвентиван визуални детаљ: шест "штапова" у боји, који као да су дошли из "Ратова звезда", смештених по предњој ивици бине, у бојама које су се мењале као и код три велика постоља за бубњара и клавијатуристе. Позадинска завеса с видео-пројекцијама била је намерно архаичног, "Метрополис" угођаја, као и велике црквене оргуље смештене на рубу бине које су грмеле испод наслага механичког звука бубња у песмама с албума "Neon Bible".

Већином оријентисани према новим песмама с "Neon Bible" у сат и четрдесет минута концерта "Arcade Fire" су од почетка са "Black Mirror" у 16 песама испоручили заиста грандиозну мешавину звука химничног угођаја, негде између мелодраматике Зиги Стардаста и Спрингстиновог "E Street Banda", али и моторике раних "Velvet Underground". И збир класичних инструмената рок поставе помешан с виолинама, вибрафоном, контрабасом, мандолинама, мегафоном и црквеним оргуљама недвосмислено је езотерична смеша, иако ствари на концерту функционишу много једноставније него што се може чинити на папиру.

Концерт "Arcade Fire" истовремено је софистициран и овоземаљски снажан; велика десеточлана постава у предњем реду има седам чланова, од којих су три девојке на виолинама, а између њих и Регина, супруга певача и вође састава Wina Butlera. Стална измена инструмената чини "Arcade Fire" врло мобилном јединицом чија се свирачка конфигурација на бини мења скоро у свакој песми. Еуфоричан одзив бечке публике и стално учествовање у ритуалу концерта претворило је наступ "Arcade Fire", завршен највећим хитом "Wake Up", у катарзичан, опипљив физички тријумф који њихову готик-оперету све више из простора клубова и мањих дворана усмерава према спортским дворанама и стадионима. Само да се путем не покваре.