ЕУ формира европску ватрогасну бригаду

Европска унија реагује на драматично погоршање ситуације са шумским пожарима. Европски комесар за климу, Вопке Хукстра, објавио је формирање паневропских снага за брзо реаговање, састављених од 300 ватрогасаца. Овај потез уследио је након катастрофалне сезоне пожара 2025. године, коју су многи означили као најгору у историји Европе, и додатно је подстакнута убрзаним климатским променама.

Хукстра је рекао да ће такозване „снаге за брзо реаговање” бити састављене од ватрогасаца из свих 27 држава чланица ЕУ и да ће бити брзо распоређивана тамо где је потребна помоћ, пренео је АП.

Према његовим речима, одлука о формирању тих снага донета је током прошле године, уз напомену да би у будућности могло да буде потребно додатно људство и опрема, али је оценио да је реч о „огромном искораку у односу на ситуацију пре пет година”.

„То је јасан знак солидарности и наше жеље да се са овим проблемом суочимо заједно”, рекао је Хукстра на конференцији за новинаре након састанка министара заштите животне средине и климе ЕУ у Никозији..

Он није прецизирао где ће снаге бити стациониране, нити да ли ће бити оперативне већ током предстојеће летње сезоне пожара.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је у септембру прошле године да ЕУ планира да успостави регионални ватрогасни центар на Кипру, који би могао да помаже и земљама Блиског истока у борби против великих пожара.

У годишњем обраћању Европском парламенту, Фон дер Лајен је нагласила да је неопходно „обезбедити алате” за борбу против пожара који су, услед климатских промена, све чешћи и разорнији, како лета постају „топлија, суровија и опаснија”.

Студија објављена у августу прошле године показала је да су климатске промене погоршале летње пожаре у јужној Европи, уз нагли пораст вероватноће сличних избијања у будућности.

Током јуна и јула у источном Медитерану избили су стотине пожара, подстакнути температурама вишим од 40 степени Целзијуса, екстремном сушом и снажним ветровима.

У тим пожарима погинуло је 20 људи, око 80.000 је евакуисано, а изгорело је више од милион хектара земљишта.

Према студији организације „World Weather Attribution”, пожари су 2025. године били за 22 одсто интензивнији, што је ту годину учинило најгором икада забележеном у Европи.

У извештају се наводи и да су зимске падавине смањене за око 14 одсто у односу на прединдустријски период, као и да су, због климатских промена, вишедневни топли и сушни периоди који погодују избијању пожара сада 13 пута вероватнији, преноси Танјуг.