EU formira evropsku vatrogasnu brigadu

Evropska unija reaguje na dramatično pogoršanje situacije sa šumskim požarima. Evropski komesar za klimu, Vopke Hukstra, objavio je formiranje panevropskih snaga za brzo reagovanje, sastavljenih od 300 vatrogasaca. Ovaj potez usledio je nakon katastrofalne sezone požara 2025. godine, koju su mnogi označili kao najgoru u istoriji Evrope, i dodatno je podstaknuta ubrzanim klimatskim promenama.

Hukstra je rekao da će takozvane „snage za brzo reagovanje” biti sastavljene od vatrogasaca iz svih 27 država članica EU i da će biti brzo raspoređivana tamo gde je potrebna pomoć, preneo je AP.

Prema njegovim rečima, odluka o formiranju tih snaga doneta je tokom prošle godine, uz napomenu da bi u budućnosti moglo da bude potrebno dodatno ljudstvo i oprema, ali je ocenio da je reč o „ogromnom iskoraku u odnosu na situaciju pre pet godina”.

„To je jasan znak solidarnosti i naše želje da se sa ovim problemom suočimo zajedno”, rekao je Hukstra na konferenciji za novinare nakon sastanka ministara zaštite životne sredine i klime EU u Nikoziji..

On nije precizirao gde će snage biti stacionirane, niti da li će biti operativne već tokom predstojeće letnje sezone požara.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u septembru prošle godine da EU planira da uspostavi regionalni vatrogasni centar na Kipru, koji bi mogao da pomaže i zemljama Bliskog istoka u borbi protiv velikih požara.

U godišnjem obraćanju Evropskom parlamentu, Fon der Lajen je naglasila da je neophodno „obezbediti alate” za borbu protiv požara koji su, usled klimatskih promena, sve češći i razorniji, kako leta postaju „toplija, surovija i opasnija”.

Studija objavljena u avgustu prošle godine pokazala je da su klimatske promene pogoršale letnje požare u južnoj Evropi, uz nagli porast verovatnoće sličnih izbijanja u budućnosti.

Tokom juna i jula u istočnom Mediteranu izbili su stotine požara, podstaknuti temperaturama višim od 40 stepeni Celzijusa, ekstremnom sušom i snažnim vetrovima.

U tim požarima poginulo je 20 ljudi, oko 80.000 je evakuisano, a izgorelo je više od milion hektara zemljišta.

Prema studiji organizacije „World Weather Attribution”, požari su 2025. godine bili za 22 odsto intenzivniji, što je tu godinu učinilo najgorom ikada zabeleženom u Evropi.

U izveštaju se navodi i da su zimske padavine smanjene za oko 14 odsto u odnosu na predindustrijski period, kao i da su, zbog klimatskih promena, višednevni topli i sušni periodi koji pogoduju izbijanju požara sada 13 puta verovatniji, prenosi Tanjug.