Епстајнови документи прете да "потопе" британског премијера

Ви­ше­го­ди­шње ве­што при­кри­ва­но мрач­но при­ја­тељ­ство бив­шег бри­тан­ског ам­ба­са­до­ра Пи­те­ра Ман­дел­со­на (72) и сек­су­ал­ног пре­ступ­ни­ка и пе­до­фи­ла Џе­фри­ја Еп­стај­на озбиљ­но је уз­др­ма­ло пре­ми­је­ра Ки­ра Стар­ме­ра. Али упр­кос отво­ре­ном не­за­до­вољ­ству у ре­до­ви­ма ла­бу­ри­ста ко­је пре­ти да пре­ра­сте у по­бу­ну, још ни­је ја­сно да ли ће Стар­мер мо­ра­ти да се исе­ли из Да­у­нинг стри­та 10.

Кир Стар­мер, чи­ја је стран­ка до­шла на власт пре 18 ме­се­ци, већ се су­о­ча­ва са ре­корд­но ни­ским реј­тин­гом због по­ср­ну­ле еко­но­ми­је и ра­зних про­ме­на у ра­ду ње­го­ве вла­де. Пре­ми­је­ро­ви са­ве­зни­ци у Ла­бу­ри­стич­кој пар­ти­ји стра­ху­ју да би нај­но­ви­ји скан­дал мо­гао још ви­ше да ума­њи успех стран­ке на до­пун­ским из­бо­ри­ма у из­бор­ној је­ди­ни­ци Гор­тон и Ден­тон кра­јем фе­бру­а­ра, као и на из­бо­ри­ма у Вел­су и Шкот­ској на про­ле­ће.

Во­ђа ла­бу­ри­ста се су­о­чио са нај­бру­тал­ни­јим на­сло­ви­ма у бри­тан­ској штам­пи от­ка­ко је по­стао пре­ми­јер: „По­сла­ни­ци Ла­бу­ри­ста: Стар­ме­ро­ви да­ни као пре­ми­је­ра од­бро­ја­ни” (Гар­ди­јан); „Стар­мер ’у озбиљ­ној не­во­љи’ због Ман­дел­со­но­вих ве­за са Еп­стај­ном (Тајмс). Та­бло­ид „Сан” је афе­ру ко­ја се вр­ти око Стар­ме­ра на­звао „Дан об­ра­чу­на”.

Нај­џел Фа­раж, ли­дер крај­ње де­сни­чар­ске Ре­фор­ма УК, тре­нут­но нај­по­пу­лар­ни­је стран­ке ко­ју по­др­жа­ва 32 од­сто Бри­та­на­ца, на­звао је то нај­го­рим по­ли­тич­ким скан­да­лом у Бри­та­ни­ји у по­след­њих 100 го­ди­на.

„Овај слу­чај укљу­чу­је секс, но­вац, кра­љев­ску по­ро­ди­цу. Ту је цу­ре­ње по­вер­љи­вих ин­фор­ма­ци­ја ко­је су мо­гле да ути­чу на тр­жи­шне ак­тив­но­сти. Сум­њам да је све то при­лич­но бли­зу кр­ше­њу За­ко­на о слу­жбе­ним тај­на­ма”, из­ја­вио је Фа­раж.

По­сла­ни­ци вла­да­ју­ће пар­ти­је са­да већ не кри­ју да при­жељ­ку­ју „пуч” у пар­ти­ји. Про­блем је што још не зна­ју ка­ко да сме­не Стар­ме­ра, пре све­га због ком­пли­ко­ва­не и не­до­вољ­но ја­сне уну­тар­пар­тиј­ске про­це­ду­ре. По­тен­ци­јал­ним иза­зи­ва­чи­ма за пар­тиј­ски трон је по­треб­на пот­пи­са­на по­др­шка 80 по­сла­ни­ка да би за­по­че­ли по­сту­пак за опо­зив. Али ка­ко се је­дан зва­нич­ник ла­бу­ри­ста по­жа­лио Би-Би-Си­ју, та­чан про­цес је „за­бри­ња­ва­ју­ће не­ја­сан” и „му­тан”.

По­сла­ни­ца Реј­чел Ма­скел, ко­ја је би­ла трн у оку сер Ки­ра због сма­ње­ња со­ци­јал­не по­мо­ћи, сма­тра да је ње­го­ва по­зи­ци­ја пре­ми­је­ра „нео­др­жи­ва” и да је „не­из­бе­жно” да ће мо­ра­ти да се по­ву­че: „Не ве­ру­јем да има из­бо­ра. Крио је од До­њег до­ма не­ко­ли­ко ме­се­ци чи­ње­ни­цу да је знао за ве­зе из­ме­ђу Пи­те­ра Ман­дел­со­на и Џе­фри­ја Еп­стај­на у тре­нут­ку име­но­ва­ња”, из­ја­ви­ла је она за Би-Би-Си ра­дио Јорк. .

Кир Стар­мер је по­ку­шао да убла­жи на­ва­лу бе­са ме­ђу сво­јим по­сла­ни­ци­ма ко­ји тра­же ње­го­ву остав­ку. По­што је већ из­дао на­лог по­ли­ци­ји да спро­ве­де хит­ну ис­тра­гу свих Ман­дел­со­но­вих кон­та­ка­та са Еп­стај­ном, пре­ми­јер је уочи пла­ни­ра­ног го­во­ра о си­ро­ма­штву у ју­жној Ен­гле­ској, по­ку­шао је да се из­ви­ње­њем оправ­да и јав­но дис­тан­ци­ра од са­да већ бив­шег чла­на Гор­њег до­ма пар­ла­мен­та.

Дав­ши остав­ку у До­му лор­до­ва Ман­дел­сон је за­др­жао сво­ју пле­мић­ку ти­ту­лу. Бри­тан­ска вла­да је због то­га на­ја­ви­ла за­кон ко­ји би омо­гу­ћио од­у­зи­ма­ње ти­ту­ле лор­да у слу­ча­је­ви­ма озбиљ­них зло­у­по­тре­ба. Ова­кав по­сту­пак је пр­ви пут при­ме­њен пре ви­ше од 100 го­ди­на ка­ко би се од­у­зе­ле ти­ту­ле ари­сто­кра­та­ма ко­ји су ста­ле на стра­ну Не­мач­ке у Пр­вом свет­ском ра­ту.

„Ни­ко од нас ни­је знао ду­би­ну и та­му тог од­но­са са Еп­стај­ном”, ре­као је пре­ми­јер и из­ви­нио се жр­тва­ма ко­је су за­вр­ши­ле у опа­сној мре­жи овог сек­су­ал­ног пре­ступ­ни­ка: „Жао ми је, жао ми је због оно­га што вам је ура­ђе­но, жао ми је што вас је то­ли­ко љу­ди на мо­ћи из­не­ве­ри­ло. Жао ми је што сам по­ве­ро­вао у ла­жи овог чо­ве­ка и име­но­вао га. Жао ми је што сте чак и са­да при­мо­ра­ни да по­но­во гле­да­те ка­ко се ова при­ча од­ви­ја у јав­но­сти.”

У по­след­њој гру­пи Еп­стај­но­вих фај­ло­ва ко­је је про­шле не­де­ље об­ја­ви­ло Ми­ни­стар­ство прав­де САД на­шле су не са­мо не са­мо фо­то­гра­фи­је Ман­дел­со­на у ко­шу­љи и до­њем ве­шу по­ред не­и­ден­ти­фи­ко­ва­не де­вој­ке у кућ­ном огр­та­чу, већ и имеј­ло­ви ко­ји по­ка­зу­ју да је Ман­дел­сон тај­но до­ста­вљао вла­ди­на до­ку­мен­та осра­мо­ће­ном фи­нан­си­је­ру ко­ји се убио у за­тво­ру 2019.

Ме­ђу сто­ти­на­ма фај­ло­ва се на­ла­зе и по­ру­ке бри­тан­ског по­ли­ти­ча­ра ко­ји је Еп­стај­на још 2003. на­звао „нај­бо­љим при­ја­те­љем”. У об­ја­вље­ној ар­хи­ви не­ко­ли­ко до­ку­ме­на­та се од­но­си на Еп­стај­но­ве три ис­пла­те од по 25.000 до­ла­ра Ман­дел­со­ну од­но­сно ње­го­вом та­да­шњем парт­не­ру, Реј­нал­ду Ави­ли да Сил­ви, са ко­јим се вен­чао 2023. по­сле 27 го­ди­на ве­зе.

Под уна­кр­сном ва­тром у Пар­ла­мен­ту ли­дер ла­бу­ри­ста је при­знао да је био све­стан ве­зе из­ме­ђу Еп­стај­на и Ман­дел­со­на ка­да га је име­но­вао за ам­ба­са­до­ра у САД кра­јем 2024. го­ди­не. Али је том при­ли­ком оп­ту­жио по­ли­тич­ког ве­те­ра­на ко­ји је оба­вљао и функ­ци­ју европ­ског ко­ме­са­ра да га је об­ма­нуо о пра­вој при­ро­ди од­но­са са фи­нан­сиј­ским моћ­ни­ком ко­ји је у сво­ју пе­до­фил­ску мре­жу уву­као не са­мо ми­ли­јар­де­ре и по­ли­тич­ке моћ­ни­ке већ и мно­ге чла­но­ве кра­љев­ских по­ро­ди­ца.

„Из­дао је на­шу зе­мљу”, ре­као је љу­ти­то Стар­мер у До­њем до­му пар­ла­мен­та.

Ипак, ова вај­ка­ња ни­су мно­го до­при­не­ла за­у­ста­вља­њу бу­ји­це кри­ти­ка упу­ће­них на Стар­ме­ров ра­чун ка­ко про­пу­стио да по­ка­же здрав ра­зум при­ли­ком име­но­ва­ња Ман­дел­со­на за ам­ба­са­до­ра у Ва­шинг­то­ну. Упр­кос ве­ли­ком не­за­до­вољ­ству „По­ли­ти­ко” про­це­њу­је да би Стар­мер, иако осла­бљен  мо­гао оста­ти на функ­ци­ји пре­ми­је­ра још ме­се­ци­ма или чак го­ди­на­ма. Пре све­га за­то што још увек на ви­ди­ку не­ма ја­сног иза­зи­ва­ча за пар­тиј­ски трон око ко­јег би се оку­пи­ли не­за­до­вољ­ни ла­бу­ри­сти.