Epstajnovi dokumenti prete da "potope" britanskog premijera

Vi­še­go­di­šnje ve­što pri­kri­va­no mrač­no pri­ja­telj­stvo biv­šeg bri­tan­skog am­ba­sa­do­ra Pi­te­ra Man­del­so­na (72) i sek­su­al­nog pre­stup­ni­ka i pe­do­fi­la Dže­fri­ja Ep­staj­na ozbilj­no je uz­dr­ma­lo pre­mi­je­ra Ki­ra Star­me­ra. Ali upr­kos otvo­re­nom ne­za­do­volj­stvu u re­do­vi­ma la­bu­ri­sta ko­je pre­ti da pre­ra­ste u po­bu­nu, još ni­je ja­sno da li će Star­mer mo­ra­ti da se ise­li iz Da­u­ning stri­ta 10.

Kir Star­mer, či­ja je stran­ka do­šla na vlast pre 18 me­se­ci, već se su­o­ča­va sa re­kord­no ni­skim rej­tin­gom zbog po­sr­nu­le eko­no­mi­je i ra­znih pro­me­na u ra­du nje­go­ve vla­de. Pre­mi­je­ro­vi sa­ve­zni­ci u La­bu­ri­stič­koj par­ti­ji stra­hu­ju da bi naj­no­vi­ji skan­dal mo­gao još vi­še da uma­nji uspeh stran­ke na do­pun­skim iz­bo­ri­ma u iz­bor­noj je­di­ni­ci Gor­ton i Den­ton kra­jem fe­bru­a­ra, kao i na iz­bo­ri­ma u Vel­su i Škot­skoj na pro­le­će.

Vo­đa la­bu­ri­sta se su­o­čio sa naj­bru­tal­ni­jim na­slo­vi­ma u bri­tan­skoj štam­pi ot­ka­ko je po­stao pre­mi­jer: „Po­sla­ni­ci La­bu­ri­sta: Star­me­ro­vi da­ni kao pre­mi­je­ra od­bro­ja­ni” (Gar­di­jan); „Star­mer ’u ozbilj­noj ne­vo­lji’ zbog Man­del­so­no­vih ve­za sa Ep­staj­nom (Tajms). Ta­blo­id „San” je afe­ru ko­ja se vr­ti oko Star­me­ra na­zvao „Dan ob­ra­ču­na”.

Naj­džel Fa­raž, li­der kraj­nje de­sni­čar­ske Re­for­ma UK, tre­nut­no naj­po­pu­lar­ni­je stran­ke ko­ju po­dr­ža­va 32 od­sto Bri­ta­na­ca, na­zvao je to naj­go­rim po­li­tič­kim skan­da­lom u Bri­ta­ni­ji u po­sled­njih 100 go­di­na.

„Ovaj slu­čaj uklju­ču­je seks, no­vac, kra­ljev­sku po­ro­di­cu. Tu je cu­re­nje po­ver­lji­vih in­for­ma­ci­ja ko­je su mo­gle da uti­ču na tr­ži­šne ak­tiv­no­sti. Sum­njam da je sve to pri­lič­no bli­zu kr­še­nju Za­ko­na o slu­žbe­nim taj­na­ma”, iz­ja­vio je Fa­raž.

Po­sla­ni­ci vla­da­ju­će par­ti­je sa­da već ne kri­ju da pri­želj­ku­ju „puč” u par­ti­ji. Pro­blem je što još ne zna­ju ka­ko da sme­ne Star­me­ra, pre sve­ga zbog kom­pli­ko­va­ne i ne­do­volj­no ja­sne unu­tar­par­tij­ske pro­ce­du­re. Po­ten­ci­jal­nim iza­zi­va­či­ma za par­tij­ski tron je po­treb­na pot­pi­sa­na po­dr­ška 80 po­sla­ni­ka da bi za­po­če­li po­stu­pak za opo­ziv. Ali ka­ko se je­dan zva­nič­nik la­bu­ri­sta po­ža­lio Bi-Bi-Si­ju, ta­čan pro­ces je „za­bri­nja­va­ju­će ne­ja­san” i „mu­tan”.

Po­sla­ni­ca Rej­čel Ma­skel, ko­ja je bi­la trn u oku ser Ki­ra zbog sma­nje­nja so­ci­jal­ne po­mo­ći, sma­tra da je nje­go­va po­zi­ci­ja pre­mi­je­ra „neo­dr­ži­va” i da je „ne­iz­be­žno” da će mo­ra­ti da se po­vu­če: „Ne ve­ru­jem da ima iz­bo­ra. Krio je od Do­njeg do­ma ne­ko­li­ko me­se­ci či­nje­ni­cu da je znao za ve­ze iz­me­đu Pi­te­ra Man­del­so­na i Dže­fri­ja Ep­staj­na u tre­nut­ku ime­no­va­nja”, iz­ja­vi­la je ona za Bi-Bi-Si ra­dio Jork. .

Kir Star­mer je po­ku­šao da ubla­ži na­va­lu be­sa me­đu svo­jim po­sla­ni­ci­ma ko­ji tra­že nje­go­vu ostav­ku. Po­što je već iz­dao na­log po­li­ci­ji da spro­ve­de hit­nu is­tra­gu svih Man­del­so­no­vih kon­ta­ka­ta sa Ep­staj­nom, pre­mi­jer je uoči pla­ni­ra­nog go­vo­ra o si­ro­ma­štvu u ju­žnoj En­gle­skoj, po­ku­šao je da se iz­vi­nje­njem oprav­da i jav­no dis­tan­ci­ra od sa­da već biv­šeg čla­na Gor­njeg do­ma par­la­men­ta.

Dav­ši ostav­ku u Do­mu lor­do­va Man­del­son je za­dr­žao svo­ju ple­mić­ku ti­tu­lu. Bri­tan­ska vla­da je zbog to­ga na­ja­vi­la za­kon ko­ji bi omo­gu­ćio od­u­zi­ma­nje ti­tu­le lor­da u slu­ča­je­vi­ma ozbilj­nih zlo­u­po­tre­ba. Ova­kav po­stu­pak je pr­vi put pri­me­njen pre vi­še od 100 go­di­na ka­ko bi se od­u­ze­le ti­tu­le ari­sto­kra­ta­ma ko­ji su sta­le na stra­nu Ne­mač­ke u Pr­vom svet­skom ra­tu.

„Ni­ko od nas ni­je znao du­bi­nu i ta­mu tog od­no­sa sa Ep­staj­nom”, re­kao je pre­mi­jer i iz­vi­nio se žr­tva­ma ko­je su za­vr­ši­le u opa­snoj mre­ži ovog sek­su­al­nog pre­stup­ni­ka: „Žao mi je, žao mi je zbog ono­ga što vam je ura­đe­no, žao mi je što vas je to­li­ko lju­di na mo­ći iz­ne­ve­ri­lo. Žao mi je što sam po­ve­ro­vao u la­ži ovog čo­ve­ka i ime­no­vao ga. Žao mi je što ste čak i sa­da pri­mo­ra­ni da po­no­vo gle­da­te ka­ko se ova pri­ča od­vi­ja u jav­no­sti.”

U po­sled­njoj gru­pi Ep­staj­no­vih faj­lo­va ko­je je pro­šle ne­de­lje ob­ja­vi­lo Mi­ni­star­stvo prav­de SAD na­šle su ne sa­mo ne sa­mo fo­to­gra­fi­je Man­del­so­na u ko­šu­lji i do­njem ve­šu po­red ne­i­den­ti­fi­ko­va­ne de­voj­ke u kuć­nom ogr­ta­ču, već i imej­lo­vi ko­ji po­ka­zu­ju da je Man­del­son taj­no do­sta­vljao vla­di­na do­ku­men­ta osra­mo­će­nom fi­nan­si­je­ru ko­ji se ubio u za­tvo­ru 2019.

Me­đu sto­ti­na­ma faj­lo­va se na­la­ze i po­ru­ke bri­tan­skog po­li­ti­ča­ra ko­ji je Ep­staj­na još 2003. na­zvao „naj­bo­ljim pri­ja­te­ljem”. U ob­ja­vlje­noj ar­hi­vi ne­ko­li­ko do­ku­me­na­ta se od­no­si na Ep­staj­no­ve tri is­pla­te od po 25.000 do­la­ra Man­del­so­nu od­no­sno nje­go­vom ta­da­šnjem part­ne­ru, Rej­nal­du Avi­li da Sil­vi, sa ko­jim se ven­čao 2023. po­sle 27 go­di­na ve­ze.

Pod una­kr­snom va­trom u Par­la­men­tu li­der la­bu­ri­sta je pri­znao da je bio sve­stan ve­ze iz­me­đu Ep­staj­na i Man­del­so­na ka­da ga je ime­no­vao za am­ba­sa­do­ra u SAD kra­jem 2024. go­di­ne. Ali je tom pri­li­kom op­tu­žio po­li­tič­kog ve­te­ra­na ko­ji je oba­vljao i funk­ci­ju evrop­skog ko­me­sa­ra da ga je ob­ma­nuo o pra­voj pri­ro­di od­no­sa sa fi­nan­sij­skim moć­ni­kom ko­ji je u svo­ju pe­do­fil­sku mre­žu uvu­kao ne sa­mo mi­li­jar­de­re i po­li­tič­ke moć­ni­ke već i mno­ge čla­no­ve kra­ljev­skih po­ro­di­ca.

„Iz­dao je na­šu ze­mlju”, re­kao je lju­ti­to Star­mer u Do­njem do­mu par­la­men­ta.

Ipak, ova vaj­ka­nja ni­su mno­go do­pri­ne­la za­u­sta­vlja­nju bu­ji­ce kri­ti­ka upu­će­nih na Star­me­rov ra­čun ka­ko pro­pu­stio da po­ka­že zdrav ra­zum pri­li­kom ime­no­va­nja Man­del­so­na za am­ba­sa­do­ra u Va­šing­to­nu. Upr­kos ve­li­kom ne­za­do­volj­stvu „Po­li­ti­ko” pro­ce­nju­je da bi Star­mer, iako osla­bljen  mo­gao osta­ti na funk­ci­ji pre­mi­je­ra još me­se­ci­ma ili čak go­di­na­ma. Pre sve­ga za­to što još uvek na vi­di­ku ne­ma ja­snog iza­zi­va­ča za par­tij­ski tron oko ko­jeg bi se oku­pi­li ne­za­do­volj­ni la­bu­ri­sti.