Деблокада парламента пре пролећа

Деблокада српског парламента могућа је само уколико странке владајуће коалиције и опозиционе партије постигну договор, оцењују аналитичари, а Зоран Стојиљковић, са Факултета политичких наука у Београду, прогнозира да би то требало да се догоди најкасније у марту или у априлу, пре него што економска криза свом снагом погоди Србију.

„Ја бих ову ситуацију описао као буру у чаши воде. Биће доста јаке реторике, али нико неће ићи на ванредне изборе, нити на суштинску реконструкцију владе”, рекао је Стојиљковић за „Политику”. Он сматра да би, уколико не буде договора о деблокади парламента, криза могла да дође до тачке кад ванредни избори, које сад сви искључују као „излазну стратегију”, не би могли да буду избегнути.

Као могуће решење спомиње се и опција да владајућа већина опозицији практично наметне нови, оштрији скупштински пословник у којем би биле укинуте одредбе које омогућавају злоупотребе током заседања, попут бесконачног јављања по Пословнику. Политички аналитичар Дејан Вук Станковић оцењује да би то властима више штетило него што би им користило.

„Не постоји начин да спречите опструкцију у парламенту, уколико опозиција има намеру да то оствари. Наметањем строжег Пословника, власт само улази у бесконачан конфликт са опозицијом, истовремено се компромитујући јер посеже за репресивним политичким поступцима”, каже он.

Постизањем функционалног договора, који би морао да буде у законским оквирима, и власт и опозиција би показале да им, заправо, на првом месту нису ускостраначки интереси. Питање је, наравно, колико је такав договор могућ. Демократе, као најјача странка владајуће коалиције, наиме, осим што морају да се договарају са радикалима, истовремено морају да воде рачуна и о томе да се превише не замере напредњацима.

Договор са СРС-ом је неопходан, јер та странка у парламенту и даље има 57 посланика који у сваком тренуту могу да блокирају његов рад. Напредњаци имају само 21 посланика, али сва истраживања јавног мњења, али и резултати поновљених локалних избора у неколико општина указују на то да је реч о странци која је у успону, због чега ДС неће моћи у потпуности да игнорише и њихове интересе.

Вук Станковић оцењује да први корак у сваком случају мора да направи власт и да се, после идентификовања најспорнијих тачака (посланички мандати, састави делегација за учешће у међународним институцијама…), опозицији понуди договор и тако лопту пребаци у опозиционо двориште.

Због страха од избора, према речима Зорана Стојиљковића, ни радикали неће инсистирати на одузимању мандата посланицима који су прешли у Српску напредну странку, нити ће демократе у потпуности игнорисати захтеве посланика СРС-а уколико су утемељени у закону.

На питање да ли би договор демократа и радикала представљао увлачење СРС-а у систем власти и позиционирао их као странку без чије је помоћи немогуће функционисање државе, аналитичари углавном одговарају да су радикали већ део власти, самим тим што имају своје представнике у законодавној власти, односно у парламенту.

„Ако се договор између радикала и демократа буде тицао само функционисања парламента, у томе не видим ништа спорно. Али ако опсег тог договора буде већи и ако он обухвати и утицај радикала на дефинисање државне политике, могли би да говоримо о њиховом ’увођењу у систем’”, оцењује Дејан Вук Станковић.

М. Р. П.

----------------------------------------------------------

Николић. Нема договора с радикалима

Милан Николић из Центра за проучавање алтернатива је за радикалнији приступ решавању парламентарне кризе. Према његовом мишљењу кључ је у доношењу новог, строжег скупштинског пословника којим би била спречена опструкција. Николић оцењује да је било какав договор са странака владајуће коалиције са радикалима немогућ, јер „већ сутрадан он може да буде промењен Шешељевом наредбом”.