Deblokada parlamenta pre proleća

Deblokada srpskog parlamenta moguća je samo ukoliko stranke vladajuće koalicije i opozicione partije postignu dogovor, ocenjuju analitičari, a Zoran Stojiljković, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, prognozira da bi to trebalo da se dogodi najkasnije u martu ili u aprilu, pre nego što ekonomska kriza svom snagom pogodi Srbiju.

„Ja bih ovu situaciju opisao kao buru u čaši vode. Biće dosta jake retorike, ali niko neće ići na vanredne izbore, niti na suštinsku rekonstrukciju vlade”, rekao je Stojiljković za „Politiku”. On smatra da bi, ukoliko ne bude dogovora o deblokadi parlamenta, kriza mogla da dođe do tačke kad vanredni izbori, koje sad svi isključuju kao „izlaznu strategiju”, ne bi mogli da budu izbegnuti.

Kao moguće rešenje spominje se i opcija da vladajuća većina opoziciji praktično nametne novi, oštriji skupštinski poslovnik u kojem bi bile ukinute odredbe koje omogućavaju zloupotrebe tokom zasedanja, poput beskonačnog javljanja po Poslovniku. Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da bi to vlastima više štetilo nego što bi im koristilo.

„Ne postoji način da sprečite opstrukciju u parlamentu, ukoliko opozicija ima nameru da to ostvari. Nametanjem strožeg Poslovnika, vlast samo ulazi u beskonačan konflikt sa opozicijom, istovremeno se kompromitujući jer poseže za represivnim političkim postupcima”, kaže on.

Postizanjem funkcionalnog dogovora, koji bi morao da bude u zakonskim okvirima, i vlast i opozicija bi pokazale da im, zapravo, na prvom mestu nisu uskostranački interesi. Pitanje je, naravno, koliko je takav dogovor moguć. Demokrate, kao najjača stranka vladajuće koalicije, naime, osim što moraju da se dogovaraju sa radikalima, istovremeno moraju da vode računa i o tome da se previše ne zamere naprednjacima.

Dogovor sa SRS-om je neophodan, jer ta stranka u parlamentu i dalje ima 57 poslanika koji u svakom trenutu mogu da blokiraju njegov rad. Naprednjaci imaju samo 21 poslanika, ali sva istraživanja javnog mnjenja, ali i rezultati ponovljenih lokalnih izbora u nekoliko opština ukazuju na to da je reč o stranci koja je u usponu, zbog čega DS neće moći u potpunosti da ignoriše i njihove interese.

Vuk Stanković ocenjuje da prvi korak u svakom slučaju mora da napravi vlast i da se, posle identifikovanja najspornijih tačaka (poslanički mandati, sastavi delegacija za učešće u međunarodnim institucijama…), opoziciji ponudi dogovor i tako loptu prebaci u opoziciono dvorište.

Zbog straha od izbora, prema rečima Zorana Stojiljkovića, ni radikali neće insistirati na oduzimanju mandata poslanicima koji su prešli u Srpsku naprednu stranku, niti će demokrate u potpunosti ignorisati zahteve poslanika SRS-a ukoliko su utemeljeni u zakonu.

Na pitanje da li bi dogovor demokrata i radikala predstavljao uvlačenje SRS-a u sistem vlasti i pozicionirao ih kao stranku bez čije je pomoći nemoguće funkcionisanje države, analitičari uglavnom odgovaraju da su radikali već deo vlasti, samim tim što imaju svoje predstavnike u zakonodavnoj vlasti, odnosno u parlamentu.

„Ako se dogovor između radikala i demokrata bude ticao samo funkcionisanja parlamenta, u tome ne vidim ništa sporno. Ali ako opseg tog dogovora bude veći i ako on obuhvati i uticaj radikala na definisanje državne politike, mogli bi da govorimo o njihovom ’uvođenju u sistem’”, ocenjuje Dejan Vuk Stanković.

M. R. P.

----------------------------------------------------------

Nikolić. Nema dogovora s radikalima

Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa je za radikalniji pristup rešavanju parlamentarne krize. Prema njegovom mišljenju ključ je u donošenju novog, strožeg skupštinskog poslovnika kojim bi bila sprečena opstrukcija. Nikolić ocenjuje da je bilo kakav dogovor sa stranaka vladajuće koalicije sa radikalima nemoguć, jer „već sutradan on može da bude promenjen Šešeljevom naredbom”.