Никола Тесла по четрнаести пут међу Србима

Постоје градови који не памте само догађаје, већ чувају трагове људских судбина. У њима историја не остаје затворена само у библиотекама и музејима, већ се ненаметљиво прелива у свакодневицу, осећа у простору, у светлости и у тишини између зидова. Њујорк је један од таквих градова. Арт деко хотел „Њујоркер”, у којем је Никола Тесла провео последње године живота, и данас пружа утисак заустављеног времена. Теслина позитивна енергија осећа се у ходницима и лифтовима који воде ка његовој соби или просторима које је користио у самом хотелу. У његовој свечаној дворани одржана је 14. конференција Теслине научне фондације, која је још једном, уз одличну организацију, потврдила своју улогу културног и научног моста између Србије и Сједињених Америчких Држава. У простору где се наука додирује са сећањем, а прошлост са садашњошћу, конференција је окупила научнике, уметнике и истраживаче с обе стране Атлантика, настављајући традицију дијалога заснованог на универзалним вредностима које је Тесла својим животом и делом утемељио.

Као један од добитника Теслине медаље, одлуку Одбора Теслине научне фондације доживео сам као симболичну поруку наслеђа Николе Тесле, упућену за моје пројекте инспирисане његовим изумима, који су током 2025. и 2026. године награђени са две међународне награде. Боравак у Њујорку, посета Гугенхајм музеју – чија су форма и функција још у студентским данима, за многе архитекте, постали лекција о архитектури као уметничкој креацији – као и вожња бродом дуж приобаља Менхетна уз реку Хадсон, са које се открива савремени кластер кула доњег Менхетна, предвођен „Кулом један” Светског трговинског центра, оставили су снажан архитектонски утисак и постали подстицај за даљи стваралачки рад.

Пут и боравак у Сједињеним Америчким Државама реализовани су уз подршку Привредне коморе Србије, као и уз ефикасну и професионалну сарадњу с Америчком амбасадом у Београду. Та чињеница још једном потврђује да име Николе Тесле и данас делује као снажан симбол културног и цивилизацијског повезивања Србије и Америке, као заједничка вредност која превазилази политичке и временске оквире. Теслину научну фондацију годинама предводи господин Лончар, изумитељ и неуморни чувар Теслиног лика и дела, који са својим сарадницима успешно одржава континуитет и висок ниво ове манифестације. У уводном делу конференције, у име Републике Србије, предаваче и госте поздравио је др Владимир Божовић, генерални конзул Републике Србије у Њујорку. Програм конференције био је садржајан и тематски разноврстан, обједињујући научна излагања са књижевним и музичким сегментима. Посебно су се издвојила излагања проф. др Драгана Станића, који је представио мање познате фактографске записе о Србији као једном од раних простора у којима су промовисане идеје људских права – вредности дубоко блиске Теслином животу и раду. Др Радмила Лукијан повезала је Теслине експерименте са светлошћу са савременим терапијским приступима које примењује у својој клиници у Дубаију, чиме је још једном потврђена трајна актуелност Теслиних идеја. Емотивно најснажније излагање одржала је Милка Кајганић, која је подсетила на трагичну судбину преосталих чланова Теслине породице страдалих током Другог светског рата. Мирно и документовано сведочење указало је да се Теслин геније не може посматрати одвојено од историјског страдања народа из којег је потекао.

Знатан део програма био је посвећен развоју Теслиних клубова широм света, нарочито у Европи. Своја искуства представили су Јадранко Даниловић из Теслиног клуба Холандије, као и Милан и Дијана Ђурић, представници Теслиног центра из Мађарске. У том истом духу представљена је и промоција општине Пријепоље, као потврда да се Теслино име и дело негују и промовишу широм Србије. Културно-уметнички програм манифестације обогатио је вајар Перо Јелисић, чији су скулптурални прикази Николе Тесле, по снази форме и чистоћи израза, подсетили на поетику Бранкушија и Хенрија Мура. Посебну топлину конференцији дали су најмлађи учесници, чији су радови и наступи показали да Теслина идеја припада и будућим генерацијама. Завршницу је обележио уметнички програм балетског ансамбла др Душанке Иванове. Бити сведок оваквог континуитета – кроз уручење Теслине медаље и предавање о иновативном архитектонском пројекту, уз најаву да постоји реална могућност реализације мојег пројекта посвећеног Николи Тесли као будућег центра фондације у Филаделфији – додатно потврђује мисију фондације да Николу Теслу трајно позиционира као заједничку културну и цивилизацијску карику везе Србије и Америке, чије наслеђе наставља да кроз овакве манифестације живи кроз науку, уметност и дијалог за добробит свих припадника Теслиног народа.

*Архитекта

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа