Сакашвилија плаши Косово

"Било каква исхитрена и једнострана одлука о будућности јужне српске покрајине и те како би снажно утицала на прилике у Грузији", изјавио је пре неки дан за "Политику" Константин Косачов, председавајући спољнополитичког комитета државне Думе Русије, осврћући се на прилике у отцепљеним грузијским републикама Абхазији и Јужној Осетији. Према речима угледног руског политичара, било какво решење будућности Косова изван оквира међународног права одлучујуће би утицало и на све друге сличне ситуације са којима се данас сусрећемо у Европи и шире.
Сличну процену изнео је и експерт немачког савета за спољну политику Александар Рар.

Уколико косовски Албанци 10. децембра прогласе независност а неке земље одлуче да је признају, тог момента појавиће се питање независности Абхазије и Јужне Осетије, "а неће га поставити само Русија", тврди Рар. Немачки стручњак упозорава и да би решење будућег статуса јужне српске покрајине могло да буде одлучујуће за цепање Грузије на три независне државе, или њен опстанак као целине.

Историја постсовјетске Грузије прилично је бурна. Непосредно пред распад СССР-а, 9. априла 1991. ова кавкаска република се одвојила од велике евроазијске матице и прогласила независност. У мају исте године добила је и првог председника - Звијада Гамзахурдију. Али већ у децембру 1991. ствари су кренуле низбрдо. У државном удару, који су предводили делови Националне гарде и паравојна организација "Медриони", Гамзахурдија се спасао бекством из земље. У жестоким окршајима, који су обележили прелазак из 1991. у 1992. годину, на улицама Тбилисија је смрт нашло 113 људи.

Све то је представљало увод у прави грађански рат који је трајао скоро до 1995. а у којем су две грузијске републике Абхазија и Јужна Осетија успеле, де факто, да стекну независност. Нажалост, уз велике жртве: стотине хиљада људи, и са једне и са друге стране новоуспостављених граница, морале су да напусте своја огњишта и крену у избеглиштво.

Садашњи председник Грузије Михаил Сакашвили на власт је дошао 2003, такође под бурним околностима - на крилима "револуције ружа". Вешто генеришући народни гнев због сиромаштва у које је држава запала, а уз великодушну финансијску помоћ Американаца, натерао је свог претходника и бившег Горбачовљевог министра Едуарда Шеварднадзеа да се повуче у пензију. Тада је обећао да ће државу извући из економске беде и вратити јој целовитост. Мало шта од поменутог је успео да оствари, у сваком случају не у мери у којој се то од њега очекивало. Просечни месечни приход по домаћинству у Грузији још увек не премашује 200 америчких долара, а испод границе сиромаштва преживљава 34 одсто грађана.

На све то, Сакашвилију се на плећа навалило и бреме косовског сепаратизма. Испоставило се, међутим, да грузијски председник много реалније сагледава овакве проблеме од његових ментора на Западу, а посебно у САД. Схватио је да ће парламентарни и председнички избори у Русији, заказани за децембар ове и март наредне године, додатно учврстити ауторитет и политику шефа највеће државе на свету Владимира Путина, посебно међу житељима Абхазије и Јужне Осетије којима је и овако руски пасош милији од грузијског. Поред тога, свако решење косовског проблема - добро или лоше, договорено или наметнуто - представљаће образац и за грузијске прилике.

Сакашвилију је јасно и то да ће једна од најзапаљивијих предизборних тема код великог суседа бити управо стање у Грузији, Абхазији и Јужној Осетији. А "косовки расплет" и руски избори сигурно нису нешто са чиме би он могао лако да се носи. "У каквој бисмо се ситуацији могли наћи - грузијски избори, руски избори, Косово и апсолутно реална претња велике конфронтације у Абхазији", вајкао се Сакашвили. Зато је инсистирао да се домаће изборно огледање, првобитно предвиђено за наредно пролеће, помери за крај 2008. Уместо разумевања, наишао је на жесток отпор опозиције. Отуд и његова тврдња да иза бунта који је протеклих дана потресао Тбилиси, а који је окончан увођењем ванредног стања, стоје Русија и руске тајне службе.

Али то је већ терен на којем се такмиче Москва и Вашингтон. Намера САД да државу Сакашвилија претворе у сопствену војну базу сукобљава се са чињеницом да би отцепљење Абхазије и Јужне Осетије било само увод у присаједињење ових република матици Русији. Тако смањена Грузија сигурно не би имала ни економску ни војну снагу да контролише путеве енергената из централне Азије ка западу Европе, што и јесте главни циљ Американаца. Сем тога, режим Сакашвилија је већ на стакленим ногама и мало ко и код куће и у свету на њега гледа благонаклоно.

Испада да би за грузијског председника најбоље било да се време заустави, да не постоје Косово, сепаратизам, опозиција, Русија... Али, одмор му не дају управо главни покровитељи - Американци.