Лицитирање именима са непостојеће листе

Јавност у Србији још није сазнала имена људи који ће политички афирмисати идеје такозване студентске листе, које су, такође недовољно познате да би грађани могли да одлуче желе ли да подрже евентуалне промене. Прилично неартикулисана политика, деловање и сама упитна структура покрета, неминовно доводе до питања да ли се уопште ради о јасним програмским начелима или једноставно о ад хок покрету састављеном од потпуно идеолошки и интересно различитих група, окупљених само зарад једног циља – преузимања власти. Осим што ова листа нема ниједно званично име, па јавност и даље само лицитира и спекулише, она још и не постоји, па је читав процес обавијен велом тајне. Да ли ће се и када формирати – остаје да се види.

Према још увек непотврђеним информацијама и личностима о којима се спекулише, међу најпознатијим јавности, листу ће, ако су ове вести бар делимично тачне, предводити ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић, гувернер Народне банке Србије из времена претходне власти Дејан Шошкић, адвокати Зденко Томановић, Божо Прелевић и Родољуб Шабић, професори Јово Бакић, као левичар и Мило Ломпар као десничар заједно, тужитељка Јасмина Пауновић и активисти Златко Кокановић и Љиљана Браловић. Међу кандидатима се, према непотврђеним сазнањима, помиње и глумица Јелена Ступљанин која је у више наврата држала говор или водила програм током протеста, као и спортисти Дејан Бодирога, Владимир Штимац и Немања Видић.

Колико би заиста листа састављена од оваквих кандидата могла да промени политичку сцену и шта би понудили грађанима на изборима, прокоментарисао је један од саговорника „Политике”, маркетиншки стручњак и аналитичар Небојша Крстић. „Као што је познато, у Србији сваки грађанин има право да бира и да буде биран. У том смислу и грађани са тзв. студентске листе имају право да се нађу на изборном листићу. Наравно, у случају да сакупе неопходан број потписа када процес регистрације листа почне. У сваком случају, ’студентска листа’ је већ сада позната и славна, ако ни по чему другом, онда по томе што на њој нема студената и не праве је студенти, већ луксембуршки медији и поједине амбасаде које последњих месеци интензивно угошћавају појединце са листе, а од којих су ректор Ђокић и тужиоци блокадери најупадљивији”, примећује Крстић.

Наш саговорник пита на основу чега је Владан Ђокић унапред проглашен за носиоца листе. „Који су га квалитети квалификовали за ту почаст? Као особа без харизме и без способности да на јавном скупу каже било шта из главе, већ мора да чита, као анемична особа без дикције и фацијалне и телесне експресије, неко ће помислити да Ђокић није добар кандидат. Али ту греши. Ректор је показао да је он сушто отелотворење идеологије покрета који неки зову обојеном револуцијом, а ја тврдим да је правилније име ’крвава шака’, по инсигнији коју су ’крвавци’ сами изабрали”, констатује Крстић.

Према речима нашег саговорника, неки ће грешком, рећи да „студентски” покрет нема никакву идеологију, зато је добро објаснити у чему се састоји Ђокићев „политички програм”, тј. понуда бирачима на следећим изборима. „Прво, ректор је човек који дубоко верује у сегрегацију људи, у овом случају студената, на оне више и оне мање вредне. Током 2025. ректор се према пленумашима, дакле, према професорима и студентима, који су кршећи Устав и законе блокирали факултете, понашао покровитељски и преузео је улогу њиховог институционалног заштитника и предводника, док је студенте изван пленума, оне којих је најмање десет пута више, третирао као што су се припадници „Кју-клукс-клана” почетком двадесетих година 20. века у Алабами понашали према црнцима. Био је глув на њихове позиве на разговор, а ниједном речју није реаговао на насиље које су ћаци трпели месецима. Нити је приметио расистички однос према студентима који желе да студирају, упркос томе што су неки медији, странке и елитни блокадни интелектуалци о њима говорили као о ’генетском отпаду који треба елиминисати’”, наводи Крстић, додајући да је овај, како га назива расизам, односно култур-фашизам, у комбинацији са континуираним насиљем који „крвава шака” спроводи 14 месеци, представља јасне идеолошке обрисе блокадерског покрета, односно „студентске листе” која из њега извире.

Описана идеологија је, према Крстићев речима, диктирала и преостале првотимце „студентске листе”. „Неки су на листи јер су финансирали малтретман грађана Србије, што својим парама, што били курири иностраних финансијера, а неки су се на листу пласирали личним заслугама. А то није мали успех јер је конкуренција била значајна. Наиме, на Шолаковим медијима годину дана дефилују особе које се такмиче која ће више, јаче и боље да увреди Вучића и која ће на бољи начин да хушка на насиље. Ту су млади били циљна група. Проглас је имао турнеју по пленумима на којој су два професора и један судија објашњавали студентима и малолетним ученицима како треба да блокирају факултете и школе, дакле, како да врше насиље над онима којима је школовање важније од политичке каријере Ђокића, Јове Бакића или Миодрага Мајића”, закључио је Крстић.

У међувремену, београдски медији објавили су аудио-снимке на којима бивши високи функционер Демократске странке Живорад Анђелковић, звани Жика Паук, напомиње да би, у циљу омасовљења протеста, опозиција требало да ангажује нарко-дилере због распрострањене мреже људи коју имају. Бивши оперативац Службе државне безбедности Божидар Спасић каже да најаве и тајни разговори припадника опозиције и бивше власти, као једног корумпираног дела нашег друштва, да би у даљем деловању своје обојене револуције могли да користе нарко-дилере и мафију, нису новина. „Познато је да су након 5. октобра и доласка тих који сада желе да се врате на власт, основа њиховог деловања и ударне песнице били нарко-дилери и њихов прљав новац, као и разбојничке банде. Интересантно да се, након толико година, нису одрекли тог начина деловања за рушење Србије и нападе на институције, функционере у Србији, а посебно председника Александра Вучића”, каже Спасић за „Политику”.

Према његовим речима, опозиција је очигледно изгубила контролу над студентима као основном снагом на улици, а ту је био и један део хулигана који су палили и рушили нападајући државне институције и просторије Српске напредне странке. „Посебно забрињава што је опозиција схватила да је изгубила мноштво и сада тражи могућност да мобилише нарко-дилере, трговце кокаином и марихуаном. Тога има прилично. Свака мафија, а трговци дрогом то јесу, приклониће се политичким структурама које им обећају заштиту и повлашћени положај за њихове незаконите послове када дођу на власт. То је једна подла игра или немоћ бивших и садашњих опозиционих бивших лидера да пронађу бољи начин за преузимање власти, па се сада у очају окрећу нарко-дилерима”, сматра Спасић.

Како додаје, узнемирујућа је и чињеница да опозициони функционери имају познанства и контакте унутар мафијашких кругова. „То говори да су они можда већ ангажовани у једном делу апарата који служи за обарање режима. Међутим и поред тога, наше службе веома добро знају о чему се ради. Ангажовање мафије и то нарко-мафије како би дошли на власт је методологија појединих афричких и још више латиноамеричких земаља. Наравно, цена такве власти била би како је то и Вучић оценио, катастрофална за нашу земљу”, оцењује Спасић.

Каква је улога „дубоке опозиције”

Када је реч о именима на тзв. студентској листи о којима се спекулише, Божидар Спасић сматра да се она објављују увек када се губи подршка студената који су, према његовим речима, у великој мери преварени. „Објављују се некакви спискови са одређеним именима како би привукли поново пажњу већег броја заинтересованих. Оно што се могло видети када је реч о именима, из опозиционих средстава информисања, јесте да се ради о апсолутним губитницима на свим пољима. То су људи који су често били на ивици закона. Поред тога, видите да ту нема нико млађи као да су дошли са списка Републичког фонда за пензионо осигурање”, јасан је Спасић.

Упозорава да се, на основу поменутих снимљених разговора о ангажовању нарко-дилера, може закључити да унутар опозиције делује једна, како је назвао, „дубока опозиција” са планом да склони оне који су на листи и врати се у први план, односно на власт. „Кандидат као што је Зденко Томановић или друге особе за које се спекулише да су на листи не завређују пажњу јавности и бирачког тела, нити имају утицај на друштвено-политичка дешавања у Србији”, закључио је Спасић.

Пановић: Тешко је очекивати да неко изађе са 250 непознатих кандидата

Саговорник „Политике”, програмски директор „Демостата”, новинар и аналитичар Зоран Пановић, на питање који су домети студентске листе, каже да то зависи од датума када ће бити избори.

„Председник Вучић је најавио изборе за ову годину, али то законски не мора бити тако. Избори могу бити и касније. Уколико буде избора, студентска листа се мора конкретизовати кроз 250 имена и верификовати пред Републичком изборном комисијом. Остаје питање да ли је студентска листа већ нека врста партије у сенци која ће временом прерасти у странку са потенцијалом да буде највећа снага опозиције, ако се буде перципирала као баштиник студентског покрета и свега што је представљала у последњих годину дана”, наводи Пановић.

Како студенти неће бити учесници на листи, а она ће опет бити састављена од различитих људи, познатих или непознатих јавности, Пановић дозвољава могућност да студентска листа након евентуалних избора наступи у више посланичких клубова. „Интересантна је и та мистификација студентске листе и једнако лицитирање представника и власти и опозиције ко би све могао бити на њој. Интересовање за ту листу ће бити велико када се распишу избори”, сматра наш саговорник.

На питање зашто се крију имена са листе, Пановић каже да би једно од логичних објашњења била могућност да кандидати дођу на удар власти или пропаганде наклоњених јој медија. „На неки начин би се онда сви кандидати те листе нашли у позицији у којој су лидери ове постојеће опозиције већ дуже време. То је ствар тајминга. Коштуница је, на пример, непосредно пред изборе проглашен за кандидата. Међутим, он није био нека сензација, већ старо политичко лице. У овом случају, тешко је очекивати да неко изађе са 250 непознатих кандидата, тако да ће ту бити добро познатих лица са друштвено-политичке сцене о којима се сада лицитира”, каже Пановић.

Како истиче, много значајније ће бити питање односа студентске листе са такозваном традиционалном опозицијом, како им, према речима нашег саговорника, понекад тепа власт, можда покушавајући на тај начин да их представи као прихватљивије од студентске коју називају блокадерском листом. На питање да ли поменута нова политичка опција угрожава постојећу опозицију, Пановић каже да ће то зависити од перцепције њене снаге. „Уколико се створи утисак да је студентска листа доминантна снага, вероватно ће и неки из опозиције покушати да се инклузивно прикључе том покрету. У тој некој синергији они који остану ван тога, могу да доживе судбину СПО-а када је изашао из ДОС-а, који је Вук Драшковић претходно основао. Тако да ће се догађаји развијати на основу и утиска да ли је то највећа опозициона снага”, оцењује програмски директор „Демостата”.

Пановић констатује да у Србији постоје два велика политичка блока, са разликом да је владајући јасније дефинисан, страначки и организационо, док за опозициони тек предстоји да се види на који начин ће се артикулисати. „Иако ће вероватно бити лажних, псеудолиста, сматрам да ће главни окршај бити, у суштини, између оних снага проистеклих из радикала и демократа. Не делује ми да у овом тренутку постоји простор за некакав трећи пут који би представљао поновно окупљање неке деснице или грађанске левице. Србија се ипак налази у некој врсти рудиментарног двопартизма. Вулгарно гледано то можемо представити као поделу на ћације и блокадере, а суштински то је нова подела која се развила из старе – на радикале и демократе. Већина грађана и политичара се може сврстати у те две групације”, закључује Пановић.