Licitiranje imenima sa nepostojeće liste

Javnost u Srbiji još nije saznala imena ljudi koji će politički afirmisati ideje takozvane studentske liste, koje su, takođe nedovoljno poznate da bi građani mogli da odluče žele li da podrže eventualne promene. Prilično neartikulisana politika, delovanje i sama upitna struktura pokreta, neminovno dovode do pitanja da li se uopšte radi o jasnim programskim načelima ili jednostavno o ad hok pokretu sastavljenom od potpuno ideološki i interesno različitih grupa, okupljenih samo zarad jednog cilja – preuzimanja vlasti. Osim što ova lista nema nijedno zvanično ime, pa javnost i dalje samo licitira i spekuliše, ona još i ne postoji, pa je čitav proces obavijen velom tajne. Da li će se i kada formirati – ostaje da se vidi.

Prema još uvek nepotvrđenim informacijama i ličnostima o kojima se spekuliše, među najpoznatijim javnosti, listu će, ako su ove vesti bar delimično tačne, predvoditi rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, guverner Narodne banke Srbije iz vremena prethodne vlasti Dejan Šoškić, advokati Zdenko Tomanović, Božo Prelević i Rodoljub Šabić, profesori Jovo Bakić, kao levičar i Milo Lompar kao desničar zajedno, tužiteljka Jasmina Paunović i aktivisti Zlatko Kokanović i Ljiljana Bralović. Među kandidatima se, prema nepotvrđenim saznanjima, pominje i glumica Jelena Stupljanin koja je u više navrata držala govor ili vodila program tokom protesta, kao i sportisti Dejan Bodiroga, Vladimir Štimac i Nemanja Vidić.

Koliko bi zaista lista sastavljena od ovakvih kandidata mogla da promeni političku scenu i šta bi ponudili građanima na izborima, prokomentarisao je jedan od sagovornika „Politike”, marketinški stručnjak i analitičar Nebojša Krstić. „Kao što je poznato, u Srbiji svaki građanin ima pravo da bira i da bude biran. U tom smislu i građani sa tzv. studentske liste imaju pravo da se nađu na izbornom listiću. Naravno, u slučaju da sakupe neophodan broj potpisa kada proces registracije lista počne. U svakom slučaju, ’studentska lista’ je već sada poznata i slavna, ako ni po čemu drugom, onda po tome što na njoj nema studenata i ne prave je studenti, već luksemburški mediji i pojedine ambasade koje poslednjih meseci intenzivno ugošćavaju pojedince sa liste, a od kojih su rektor Đokić i tužioci blokaderi najupadljiviji”, primećuje Krstić.

Naš sagovornik pita na osnovu čega je Vladan Đokić unapred proglašen za nosioca liste. „Koji su ga kvaliteti kvalifikovali za tu počast? Kao osoba bez harizme i bez sposobnosti da na javnom skupu kaže bilo šta iz glave, već mora da čita, kao anemična osoba bez dikcije i facijalne i telesne ekspresije, neko će pomisliti da Đokić nije dobar kandidat. Ali tu greši. Rektor je pokazao da je on sušto otelotvorenje ideologije pokreta koji neki zovu obojenom revolucijom, a ja tvrdim da je pravilnije ime ’krvava šaka’, po insigniji koju su ’krvavci’ sami izabrali”, konstatuje Krstić.

Prema rečima našeg sagovornika, neki će greškom, reći da „studentski” pokret nema nikakvu ideologiju, zato je dobro objasniti u čemu se sastoji Đokićev „politički program”, tj. ponuda biračima na sledećim izborima. „Prvo, rektor je čovek koji duboko veruje u segregaciju ljudi, u ovom slučaju studenata, na one više i one manje vredne. Tokom 2025. rektor se prema plenumašima, dakle, prema profesorima i studentima, koji su kršeći Ustav i zakone blokirali fakultete, ponašao pokroviteljski i preuzeo je ulogu njihovog institucionalnog zaštitnika i predvodnika, dok je studente izvan plenuma, one kojih je najmanje deset puta više, tretirao kao što su se pripadnici „Kju-kluks-klana” početkom dvadesetih godina 20. veka u Alabami ponašali prema crncima. Bio je gluv na njihove pozive na razgovor, a nijednom rečju nije reagovao na nasilje koje su ćaci trpeli mesecima. Niti je primetio rasistički odnos prema studentima koji žele da studiraju, uprkos tome što su neki mediji, stranke i elitni blokadni intelektualci o njima govorili kao o ’genetskom otpadu koji treba eliminisati’”, navodi Krstić, dodajući da je ovaj, kako ga naziva rasizam, odnosno kultur-fašizam, u kombinaciji sa kontinuiranim nasiljem koji „krvava šaka” sprovodi 14 meseci, predstavlja jasne ideološke obrise blokaderskog pokreta, odnosno „studentske liste” koja iz njega izvire.

Opisana ideologija je, prema Krstićev rečima, diktirala i preostale prvotimce „studentske liste”. „Neki su na listi jer su finansirali maltretman građana Srbije, što svojim parama, što bili kuriri inostranih finansijera, a neki su se na listu plasirali ličnim zaslugama. A to nije mali uspeh jer je konkurencija bila značajna. Naime, na Šolakovim medijima godinu dana defiluju osobe koje se takmiče koja će više, jače i bolje da uvredi Vučića i koja će na bolji način da huška na nasilje. Tu su mladi bili ciljna grupa. Proglas je imao turneju po plenumima na kojoj su dva profesora i jedan sudija objašnjavali studentima i maloletnim učenicima kako treba da blokiraju fakultete i škole, dakle, kako da vrše nasilje nad onima kojima je školovanje važnije od političke karijere Đokića, Jove Bakića ili Miodraga Majića”, zaključio je Krstić.

U međuvremenu, beogradski mediji objavili su audio-snimke na kojima bivši visoki funkcioner Demokratske stranke Živorad Anđelković, zvani Žika Pauk, napominje da bi, u cilju omasovljenja protesta, opozicija trebalo da angažuje narko-dilere zbog rasprostranjene mreže ljudi koju imaju. Bivši operativac Službe državne bezbednosti Božidar Spasić kaže da najave i tajni razgovori pripadnika opozicije i bivše vlasti, kao jednog korumpiranog dela našeg društva, da bi u daljem delovanju svoje obojene revolucije mogli da koriste narko-dilere i mafiju, nisu novina. „Poznato je da su nakon 5. oktobra i dolaska tih koji sada žele da se vrate na vlast, osnova njihovog delovanja i udarne pesnice bili narko-dileri i njihov prljav novac, kao i razbojničke bande. Interesantno da se, nakon toliko godina, nisu odrekli tog načina delovanja za rušenje Srbije i napade na institucije, funkcionere u Srbiji, a posebno predsednika Aleksandra Vučića”, kaže Spasić za „Politiku”.

Prema njegovim rečima, opozicija je očigledno izgubila kontrolu nad studentima kao osnovnom snagom na ulici, a tu je bio i jedan deo huligana koji su palili i rušili napadajući državne institucije i prostorije Srpske napredne stranke. „Posebno zabrinjava što je opozicija shvatila da je izgubila mnoštvo i sada traži mogućnost da mobiliše narko-dilere, trgovce kokainom i marihuanom. Toga ima prilično. Svaka mafija, a trgovci drogom to jesu, prikloniće se političkim strukturama koje im obećaju zaštitu i povlašćeni položaj za njihove nezakonite poslove kada dođu na vlast. To je jedna podla igra ili nemoć bivših i sadašnjih opozicionih bivših lidera da pronađu bolji način za preuzimanje vlasti, pa se sada u očaju okreću narko-dilerima”, smatra Spasić.

Kako dodaje, uznemirujuća je i činjenica da opozicioni funkcioneri imaju poznanstva i kontakte unutar mafijaških krugova. „To govori da su oni možda već angažovani u jednom delu aparata koji služi za obaranje režima. Međutim i pored toga, naše službe veoma dobro znaju o čemu se radi. Angažovanje mafije i to narko-mafije kako bi došli na vlast je metodologija pojedinih afričkih i još više latinoameričkih zemalja. Naravno, cena takve vlasti bila bi kako je to i Vučić ocenio, katastrofalna za našu zemlju”, ocenjuje Spasić.

Kakva je uloga „duboke opozicije”

Kada je reč o imenima na tzv. studentskoj listi o kojima se spekuliše, Božidar Spasić smatra da se ona objavljuju uvek kada se gubi podrška studenata koji su, prema njegovim rečima, u velikoj meri prevareni. „Objavljuju se nekakvi spiskovi sa određenim imenima kako bi privukli ponovo pažnju većeg broja zainteresovanih. Ono što se moglo videti kada je reč o imenima, iz opozicionih sredstava informisanja, jeste da se radi o apsolutnim gubitnicima na svim poljima. To su ljudi koji su često bili na ivici zakona. Pored toga, vidite da tu nema niko mlađi kao da su došli sa spiska Republičkog fonda za penziono osiguranje”, jasan je Spasić.

Upozorava da se, na osnovu pomenutih snimljenih razgovora o angažovanju narko-dilera, može zaključiti da unutar opozicije deluje jedna, kako je nazvao, „duboka opozicija” sa planom da skloni one koji su na listi i vrati se u prvi plan, odnosno na vlast. „Kandidat kao što je Zdenko Tomanović ili druge osobe za koje se spekuliše da su na listi ne zavređuju pažnju javnosti i biračkog tela, niti imaju uticaj na društveno-politička dešavanja u Srbiji”, zaključio je Spasić.

Panović: Teško je očekivati da neko izađe sa 250 nepoznatih kandidata

Sagovornik „Politike”, programski direktor „Demostata”, novinar i analitičar Zoran Panović, na pitanje koji su dometi studentske liste, kaže da to zavisi od datuma kada će biti izbori.

„Predsednik Vučić je najavio izbore za ovu godinu, ali to zakonski ne mora biti tako. Izbori mogu biti i kasnije. Ukoliko bude izbora, studentska lista se mora konkretizovati kroz 250 imena i verifikovati pred Republičkom izbornom komisijom. Ostaje pitanje da li je studentska lista već neka vrsta partije u senci koja će vremenom prerasti u stranku sa potencijalom da bude najveća snaga opozicije, ako se bude percipirala kao baštinik studentskog pokreta i svega što je predstavljala u poslednjih godinu dana”, navodi Panović.

Kako studenti neće biti učesnici na listi, a ona će opet biti sastavljena od različitih ljudi, poznatih ili nepoznatih javnosti, Panović dozvoljava mogućnost da studentska lista nakon eventualnih izbora nastupi u više poslaničkih klubova. „Interesantna je i ta mistifikacija studentske liste i jednako licitiranje predstavnika i vlasti i opozicije ko bi sve mogao biti na njoj. Interesovanje za tu listu će biti veliko kada se raspišu izbori”, smatra naš sagovornik.

Na pitanje zašto se kriju imena sa liste, Panović kaže da bi jedno od logičnih objašnjenja bila mogućnost da kandidati dođu na udar vlasti ili propagande naklonjenih joj medija. „Na neki način bi se onda svi kandidati te liste našli u poziciji u kojoj su lideri ove postojeće opozicije već duže vreme. To je stvar tajminga. Koštunica je, na primer, neposredno pred izbore proglašen za kandidata. Međutim, on nije bio neka senzacija, već staro političko lice. U ovom slučaju, teško je očekivati da neko izađe sa 250 nepoznatih kandidata, tako da će tu biti dobro poznatih lica sa društveno-političke scene o kojima se sada licitira”, kaže Panović.

Kako ističe, mnogo značajnije će biti pitanje odnosa studentske liste sa takozvanom tradicionalnom opozicijom, kako im, prema rečima našeg sagovornika, ponekad tepa vlast, možda pokušavajući na taj način da ih predstavi kao prihvatljivije od studentske koju nazivaju blokaderskom listom. Na pitanje da li pomenuta nova politička opcija ugrožava postojeću opoziciju, Panović kaže da će to zavisiti od percepcije njene snage. „Ukoliko se stvori utisak da je studentska lista dominantna snaga, verovatno će i neki iz opozicije pokušati da se inkluzivno priključe tom pokretu. U toj nekoj sinergiji oni koji ostanu van toga, mogu da dožive sudbinu SPO-a kada je izašao iz DOS-a, koji je Vuk Drašković prethodno osnovao. Tako da će se događaji razvijati na osnovu i utiska da li je to najveća opoziciona snaga”, ocenjuje programski direktor „Demostata”.

Panović konstatuje da u Srbiji postoje dva velika politička bloka, sa razlikom da je vladajući jasnije definisan, stranački i organizaciono, dok za opozicioni tek predstoji da se vidi na koji način će se artikulisati. „Iako će verovatno biti lažnih, pseudolista, smatram da će glavni okršaj biti, u suštini, između onih snaga proisteklih iz radikala i demokrata. Ne deluje mi da u ovom trenutku postoji prostor za nekakav treći put koji bi predstavljao ponovno okupljanje neke desnice ili građanske levice. Srbija se ipak nalazi u nekoj vrsti rudimentarnog dvopartizma. Vulgarno gledano to možemo predstaviti kao podelu na ćacije i blokadere, a suštinski to je nova podela koja se razvila iz stare – na radikale i demokrate. Većina građana i političara se može svrstati u te dve grupacije”, zaključuje Panović.