Почиње обнова православне цркве у Мостару

Требиње – Припремни радови за почетак обнове цркве Свете тројице у насељу Бјелушине у Мостару потпуно срушене у рату 1992. године, биће завршени у току фебруара када треба да почне обнова светиње која је била украс и симбол града на Неретви.

Према саопштењу Епархије захумско-херцеговачке и приморске, обављена су геодетска и геолошка истраживања, рушевине су рашчишћене и разврстан је камен са порушене цркве који се може искористити.

Владика захумско-херцеговачки Григорије је, како се наводи, истакао да је почетак радова омогућила Влада Републике Српске обезбедивши 700.000 конвертибилних марака и да је још око пет милиона сакупљено на донаторској вечери у манастиру Житомислић и у акцији „Обновимо храм, обновимо Мостар” који због финансијске кризе још нису уплаћени.

Донације су стигле, како је рекао, од појединаца који су на овај начин доказали да црква припада Мостару и да Мостар припада једнако свим његовим житељима. „Обнова мостарског саборног храма Свете тројице је круна духовне обнове у Херцеговини”, истакао је епископ Григорије и додао да ускоро почиње обнова порушене православне цркве у Благају.

Велелепна црква Свете тројице у Мостару била је један од најлепших православних храмова на Балкану, а грађена је у периоду од 1863. до 1873. године од прилога српског живља Мостара и околине.

Велики прилог послао је султан Абдул Азиз, а део новца дарован је из Русије. Градитељи цркве били су Херцеговац Спасоје Вулић и, на читавом Балкану познат, неимар Андреј Дамјанов.

Црква је грађена као романска базилика са византијском надоградњом у виду шест неједнаких купола.

Украс цркве је био и барокни звоник са готичким и оријенталним шиљцима као и богата пластика око отвора.

У унутрашњости цркве доминирали су елементи у богатом позлаћеном дуборезу, импозантни олтар са 44 иконе, класицистичка уља на платну, кружно степениште са проповедницом и свечана престоља за владику и свештенике.

Крајем 20.века, централну куполу и јужни зид осликали су грчки фрескосликари а импозантну троделну камену капију израдио је архитекта Момир Коруновић почетком 20. века у стилу национално-романтичарског експресионизма.