Треба смањити утицај политичара на спорт

Крајем прошле године донета је прва Стратегија развоја спорта у Србији, која би требало да буде основа за унапређење нашег спорта. О томе за „Политику” говори министар омладине и спорта Снежана Самарџић-Марковић.

Ко су аутори Стратегије, чија су искуства коришћена и шта од ње очекујете?

Влада Републике Србије је на предлог Министарства омладине и спорта формирала Радну групу, која је била задужена за израду Стратегије развоја спорта у Србији за период 2009-2013. Рад је координирао начелник сектора за спорт у нашем Министарству, Драган Атанасов, а у Радној групи су били и представници осам министарстава. Укључили смо и представнике Олимпијског комитета Србије, Спортског савеза Србије, Антидопинг агенције, Републичког завода за спорт, Универзитета, Завода за вредновање квалитета, Економског института, Полицијске академије, спортских невладиних организација итд. Анализирали смо и туђе стратегије (аустралијску, канадску, британску, хрватску, словеначку...), саветовали се са домаћим и страним стручњацима, а нисмо, наравно, заборавили ни добра решења која већ постоје код нас. Стратегију је усвојила Влада у новембру 2008. Реч је о документу који дефинише стратешке правце, мере и циљеве. Она је претходница Закона о спорту. Нови Закон ће ускоро ући у јавну расправу, а уколико Скупштина буде радила свој посао, биће усвојен ове године. Први приоритет Стратегије јесу деца у спорту, други су спортски објекти, а трећи је врхунски спорт. Важно је да организовано и стално негујемо сва три угла овог троугла. Мене не интересују брзи политички поени, већ корените реформе.

Шта је предвиђено „стандардизацијом”, која је стратегијом најављена за 2009-2010?

Стандардизација ће допринети бољем раду спортских савеза. Нашем спорту су потребни снажни савези, који имају јасне правилнике, усклађене с међународним правилима, који имају технологије за обуку тренера, судија и техничких лица, који имају решена питања медицинске заштите спортиста. Савезима су потребни генерални секретари и спортски директори који говоре стране језике, и који знају да израде једногодишње и вишегодишње планове свог рада и рада националних селекција. Када сам постала министар, један од првих потеза ми је био да распишемо тендер за ревизорску кућу, која је потом обилазила савезе. Ускоро ћемо организовати семинар за све савезе да бисмо им представили извештај ревизије, и презентовали им процедуре за добијање и правдање буџетских средстава. Сви савези ће бити обавезни да сарађују са Републичким заводом за спорт и Антидопинг агенцијом. Посебно ћемо обратити пажњу на спортску медицину. Због тога обнављамо Републички завод за спорт, који сам на почетку мандата затекла у јадном стању. Кадровски смо га ојачали, набавили бољу и квалитетнију опрему, реновирали смо лабораторију за тестирање, три терена вратили у функцију и сада реконструишемо Дом спортова на Кошутњаку. Спортисти ће одлазити у Завод на тестирања, а кандидати за Олимпијске игре у Лондону имаће тестове сваких шест месеци да бисмо видели да ли, и колико, напредују и шта евентуално треба променити. Велику пажњу морамо посветити и борби против допинга. Зато смо оснажили Антидопинг агенцију, која је у прошлој години имала низ успешних акција. Стандардизација је потребна и у савезима који се баве развојем спорта у школама и на универзитету. Рецимо, ја се залажем за повратак наставе физичког на Универзитет. Апсурд је да организујемо Универзијаду, а студенти немају обавезу да се баве спортом.

Како ће се успоставити транспарентни систем финансирања спорта?

Наше министарство је већ успоставило транспарентан систем финансирања. Новац грађана Србије расподељујемо националним гранским савезима на предлог Спортског савеза Србије, који то ради по закону из 1996, поштујући категоризацију спортова, спортиста и спортских стручњака. У другом кругу одлучивања, наша Евалуациона комисија још једном оцењује програме и на крају се доноси одлука о висини одобрених средстава. Представници „Транспарентне Србије” проценили су да смо ми једно од најтранспарентнијих министарстава. Захваљујући Економском институту сазнали смо колико која општина у Србији улаже у спорт, али смо дошли и до сазнања да није могуће утврдити колико јавна предузећа улажу у спорт и на основу којих критеријума. Реч је о обимном истраживању које настављамо и ове године.

У Стратегији се помиње и деполитизација спорта?

Сматрам да треба смањити утицај политичара на спорт, а лични пример дајем тиме што се не мешам нити у изборе у ОКС, нити у ФСС или другим савезима, за разлику од неких других политичара. Међутим, нису само политичари криви што се много уплићу у спорт. Често их спортски савези и клубови позивају јер сматрају да ће тако лакше доћи до средстава.

Како ће се смањити насиље у спорту?

Према подацима МУП-а, насиље на спортским стадионима је већ смањено у односу на пре годину дана. Својевремено сам покренула иницијативу да ми и министарства правде и унутрашњих послова направимо измене „Закона о спречавању насиља на спортским приредбама”, што је затим усвојено у Скупштини. Наше Министарство је финансирало пројекат „Карактером против насиља”, организовали смо и посету експертског тима Савета Европе, који се бави насиљем на спортским манифестацијама. На последњем евалуационом састанку Комитета за спречавање насиља Савета Европе, у Стразбуру, посебна тачка дневног реда била је посета Србији, и добили смо похвале за мере које предузимамо. Тренутно, заједно са МУП-ом и ФСС, израђујемо правилник о „стјуартима” – редарима који обезбеђују спортске догађаје. До краја године у Београду ћемо организовати конференцију о спречавању насиља у спорту.

Како ће после четири године примене стратегије изгледати српски спорт?

Изгледаће боље него у време када сам постала министар. Морам овде да поменем и други приоритет Стратегије – објекте. Без њих нема ни масовности, ни врхунског спорта. Наш Сектор за управљање пројектима је у 2008. реновирао или саградио више од сто објеката широм Србије. Од крупнијих планова за 2009. сада ћу први пут да најавим почетак изградње Националног тренинг центра, затим почетак изградње Куће фудбала у сарадњи са Уефом и ФСС, завршетак олимпијског базена на Чаиру ... Отпочећемо изградњу најмање педесет „мини-пич” терена широм Србије. То су фудбалски терени са вештачком травом, по Уефиним стандардима, на којима могу да се играју и кошарка, рукомет и одбојка. Тај пројекат ће са по 500.000 евра финансирати Краљевина Норвешка, Уефа и наша Влада. Локалне самоуправе ће имати обавезу да прибаве грађевинске дозволе, надзиру радове и одржавају готове терене. Овај пројекат је подржао и председник Уефе Мишел Платини на нашем састанку у Атини крајем прошле године. Терени ће без икакве надокнаде бити отворени за сву децу која то желе.