Мишкељин: На Минхенској безбедносној конференцији се чуле неусаглашене поруке лидера

Марко Мишкељин из Центра за друштвену стабилност изјавио је данас да су се на Минхенској безбедносној конференцији, којој је присуствовао и председник Србије Александар Вучић, могле чути неусаглашене поруке светских лидера, као и да се могао видети покушај савезништва између Европске Уније и Сједињених Америчких Држава.

„Ове године огромна пажња светске јавности била је управо на Михенској безбедносној конференцији. Сада када видимо све што се издешавало, тешко да можемо и разговарати о неким усаглашеним порукама, али ипак смо доста тога могли чути и закључити из изјава које су дали светски лидери који су присуствовали”, рекао је Мишкељин за Танјуг.

Говорећи о томе ко је имао најинтересантнији наступ на Минхенској безбедносној конференцији, Мишкељин је рекао да је постојало велико интересовање за говор министра спољних послова Кине Ванг Јиа због тога што он заступа светску економску силу, али да је највеће интересовање било за говор државног секретара Сједињених Америчких Држава (САД) Марка Рубиа због тога што је он имао умирујући тон.

„Чињеница да Рубио долази као највиши представник САД природно је усмерила фокус ка њему, јер се очекивало да се чује шта можемо очекивати у наредних годину дана од администрације (председника САД Доналда) Трампа. Био је то умирујући тон, не баш 'пружена рука', али у односу на прошлогодишњи говор (америчког потпредседника Џеј Ди) Венса, Рубио је имао улогу 'доброг полицајца'“, рекао је Мишкељин.

Додао је да се Рубио током говора трудио да истакне што више паралела које повезују Европу и САД.

„Он је чак у једном моменту помињао по имену своје претке који су из Шпаније дошли пре 500 година на Кубу, па се са Кубе преселили у САД и управо је тиме хтео да истакне оно што јесте факат, а то је да су највећи европски културни производ заправо САД”, рекао је Мишкељин.

Истакао је да иако би веза САД и ЕУ у теорији требало да буде нераскидива, превише тога се издешавало у моменту оснивања САД и односи Европе и САД увек долазе у неким циклусима.

Навео је да је Рубио на Минхенској безбедносној конференцији покушао на много блажи начин да објасни оно о чему је Трамп инсистирао у Давосу, а то је да Америка више не жели да плаћа безбедност Европе.

„Рубио је то исто рекао, али је умекшао са те стране да ипак има доста блажи став када говори о Европи. Ту можда можемо и уочитати мале разлике у Трамповој администрацији - Венс више прати ту Трампову тврду линију, а Трамп, од момента када је кренуо његов други мандат, има однос према Европи као према неком кориснику услуга, а не као према партнеру. Оно што му је био првенствени циљ јесте да се терет финансирања рата у Украјини пребаци на Европу и то је успео”, рекао је Мишкељин.

Додао је и да је администрацији САД важно да амерички порески обвезници више не морају да буду ти који ће сносити финансијски терет безбедности Европе, јер је време да Европа почне да се стара за себе.

Указао је да Украјина није била у фокусу Рубијевог говора, али да је он у једном моменту поменуо рат у контексту нечега што се догађа у свету и што отежава функционисање светског поретка.

„Оно на чему је сам Рубио инсистирао јесте да САД неће одустати од мира, да они и даље нису сигурни да ли је интерес Русије заиста мир, али да су то поруке које добијају из Москве, да је очигледно да неки помак постоји, да је веома добра ствар што су преговори прешли на ту техничку страну, да су се војни лидери једне и друге стране нашли у истој просторији”, рекао је Мишкељин.

Говорећи о рату у Украјини, Мишкељин је рекао да се најмање говори о томе како ће украјинска јавност прихватити неки потенцијални мир, као и да би украјинском народу требало дати нешто што би они сматрали задовољавајућим у замену за све те силне животе који су изгубљени.

„У супротном, уколико не дође до тог неког минимума задовољства код украјинског народа, ми онда ризикујемо да какав год мир буде потписан, он буде само примирје. Кисинџер је говорио о томе да је за трајни мир потребно 'минимално задовољство свих заинтересованих страна'. Уколико не желимо да ово буде само замрзнути сукоб, онда је веома битно и да постоји тај неки минимум задовољства украјинског народа”, рекао је Мишкељин.

Иистакао је да без безбедносне самосталности не постоји ни једна друга.

„Сада када живимо у овим турбулентним временима свесни смо да је европска дипломатска моћ практично на издисају ако говоримо о утицају на било коју државу која не претендује да постане чланица ЕУ. Основни разлог тога је недостатак војне моћи, јер колико год би ми увек волели да дипломатија буде та која ће одлучивати све, дипломатија има снагу само уколико иза ње стоји озбиљна војна сила која може да се пројектује на датом терену”, рекао је Мишкељин.

С тим у вези, навео је да су САД у стању да пројектују своју моћ у било ком крају света.

„Када говоримо о томе да ли је реално да Европа постане озбиљан безбедносни фактор, видимо да се иде у том правцу, али питање је којим путем ће се на крају завршити и на који ће то начин бити урађено. На крају крајева ми данас причамо о том инсистирању да Европа мора да се стара о сопственој безбедности”, рекао је Мишкељин.