Напуштени и опасни

Решење проблема у вези са псима луталицама којих тренутно по београдским улицама име више од 4.500 а у Србији око 50.000, зависи од могућих измена постојећег Кривичног законика а умногоме и од свести суграђана и одговорности градских власти, тврди Елвир Буразеровић, председник Организације за поштовање и бригу о животињама „Орка”.

Многи суграђани се слажу са овом изјавом и сматрају да међу грађанима који тврде да због паса луталица нису безбедни на улицама, има и оних који су криви због тога што се свакодневно у Београду појављује све више напуштених паса. Представници друштва за бригу о животињама сматрају да је сваки десети пас који лута улицама бивши кућни љубимац.

Пут који води кучиће на улицу обично почиње тако што ове животиње у домове дођу углавном у виду поклона, начина да се испуни хир деце и растера самоћа и досада. После извесног времена, они који нису два пута размислили пре него што су одлучили да удоме пса, схватају да кућног љубимца морају хранити, шетати и лечити, па одлуче да га пусте на улицу јер им је то најједноставније.

– Луталице настају само на два начина: напуштањем и размножавањем. У нашем народу још није довољно развијена свест о томе да се о животињама мора бринути. Све док влада мишљење да није грех то што животиње, оног тренутка када више нису интересантне, завршавају на улици или плутају реком, невоље ће се само множити. Због тога је веома важно да се напуштање животиња уврсти у кривична дела – каже Буразеровић.

Одговорни нису само суграђани већ и држава, сматра наш саговорник и додаје да због тога грађани имају сва права да у случају претрпљеног напада од стране паса луталица, траже новчану накнаду штете од града.

– Стратегија коју смо почели да примењујемо 2006. године дала је добре резултате. За годину дана је уложено 1.000.000 евра како би се решио проблем паса луталица. Обављане су стерилизација, обележавање и регистрација паса. Основани су „Инфо центар” за заштиту животиња, Управа ветерине је у сарадњи са бројним невладиним организацијама осмислила акцију „Но кил” али је све стопирано и у протеклих годину дана нема позитивних резултата. „Инфо центар” не ради од марта 2008. године а са 255 микрочипованих животиња спали смо на једва 150 месечно док је паса све више на улицама – истиче Буразеровић.

Он је наговестио и да „Орка” има намеру да формира стручни тим који ће чинити људи компетентни да анализирају постојеће стање а потом ће се обратити Британском краљевском удружењу за спречавање суровости према животињама јер је Београд требало да буде пример у Европи како се успешно примењује стратегија.

Микрочиповање је метода којом би се, у случају да дође до измена у Кривичном законику, решио проблем.

– За сада не постоји пример који би потврдио да је неко, ко је напустио животињу и од ње створио луталицу, због тога и одговарао. Чиповањем би се тачно знало ко је власник напуштене животиње и ту је проблем решен – истиче Буразеровић.

Љ. Перовић