Снижења подстичу потрошачку грозницу

Формула за подстицање потрошачке грознице, односно драстично и масовно снижење цена, откривена на западу, пре неколико година почела је да се уходава и код нас. Излози Београда од половине децембра облепљени су тракама са натписима „попуст 30 %, 50%, 70%”, „ total sale”, „последње цене”...

Водеће светске фирме већ месец и по дана прецртавају цене на етикетама и уписују ниже, па још ниже. Домаћи произвођачи прихватили су игру, па чине све што могу да би што више њихових артикала „ускочило” у торбе купаца.

„П...С... фешн” на постојећих 40 одсто попуста пре неколико дана, за поједине женске костиме, одобрио је још толико снижење. У „Бенетону” је готово све упола цене. „Ер макс кец”, мушке патике, које је дизајнирала фирма „Најк”, јефтиније су за пет хиљада, док је „Спрингфилд” на већ умањене цене гардеробе убележио још 20 одсто попуста. Њихова акција трајаће још данас, па продавци ове модне куће очекују пуно посла. 

Од свега тога, некима је готово немогуће да се одбране. Чак су и мушкарци почели да „иду у шопинг”. Најјачи талас купохолије ипак је погодио жене.

Шопинг! Ух, не могу да одолим! Лутке из излога насрћу на моје кредитне картице са свих страна. Опколе ме и нуде гардеробу са себе. Блесак њихових огрлица кроз излог голица ме по врату. Мој прагматични рацио губи сваку борбу са њиховим гламурозним насртајима. Жоржет, тафт, чиста и сирова свила умећу се у моје кораке. Њихово шуштање потпуно заглушује глас разума у мојој глави...

Овако би могао да изгледа део исповести једне класичне „купохоличарке”. „Делта сити”, „Сити пасаж”, „Имо центар”, „Зира”, „Зара”, „Манго”, „Њујоркер”, „Бершка” нова су „светилишта” Београђанки. У време празничних попуста на „молитву” одлазе баш сваки дан.

– Крајем јануара цене стрмоглаво падају. Тада обавезно узимам годишњи одмор. У поход на одећу, обућу, ташне, шешире, завесе и готово све, по повољној цени, крећем од раног јутра. Све док се радње не затворе ја не одустајем – каже Маша Дабовић, медицинска сестра.

Тада је најсрећнија, додаје она. Цео дан без мужа, деце, маме и шефова шпарта по тржним центрима. Око подне предахне уз еспресо и модне часописе. У друштву неке пријатељице која се затекне на истом месту предвече сврати на тирамису или чиз кејк.

– Нисам много тога данас купила. Само једну хаљину, чизме, два пара ципела, минђуше, ранац и деци тренерке и веш. Види, у оној радњи јуче сам на снижењу нашла смарагдно зелене салонке са сатенским тракама прекривеним штрасом. Такве сам одувек желела. Иду савршено уз ону пелерину коју сам пазарила прекјуче – објашњава Маша.

Она каже да се не умори ни после десет сати пресвлачења, обувања, пипкања и огледања.

– Прошле године сам одлетела у Беч и частила себе са два џамбо-џета крпица. Када сам у Марија Хилфер штрасе видела излоге на два-три спрата, дуж неколико километара, потпуно сам „одлепила” од среће – каже Дабовићева и додаје да ће ове године од сваке плате одвајати по 50 евра, па следећег јануара правац Трст и Милано.

Кад се закорачи у магични свет аксесоара, бол, туга и фрустрације су као руком однесени.

Нашле су начин да све старо, бар док се огледају, сметну с ума. Следе мото „Сваки дан друга ја”. Да се не би препознале, добродошао им је сваки костим за маскирање, а посебно онај на снижењу. Оне су једноставно купохоличарке...

И. Јешић