Нова трка Америке и Русије за Либију

Америка и Либија разматрају ширење војнобезбедносне сарадње, уједињење армијских институција северноафричке државе, јачање размене обавештајних информација и унапређени програм обуке, јавиле су агенције из Триполија. Ово званично саопштење, након дугогодишњих америчких санкција Либији крајем прошлог века, НАТО интервенције током „арапског пролећа” 2011. када је лидер те земље пуковник Муамер ел Гадафи зверски убијен, и потоњег хаоса у коме је 2012. амбасадор САД Џон Кристофер Стивенс брутално одстрељен у Бенгазију, резултат је новог односа Трамповог Вашингтона према држави са највећим доказаним резервама ултраквалитетне нафте у Африци. Успут, после смрти Муамера ел Гадафија остала је међународна загонетка, где је похрањено отприлике 300 милијарди долара новца које је покојни лидер Либије годинама пласирао у стране инвестиционе фондове, рачуне итд...

Иначе, саопштење о најављеном новом поглављу војнобезбедносне сарадње САД и Либије уследило је након сусрета премијера Либије Абдул Хамид Дбеибаха са замеником команданта америчких снага за Африку, генерал потпуковником Џоном Бренаном, у присуству отправника послова амбасаде САД Џеремија Бернта.

Колико истог дана, Национална нафтна компанија Либије (НОЦ) објавила је резултате првог надметања страних петрокомпанија, у последњих 17 година, за (22) понуђене локације потенцијалних налазишта барела у тој земљи (на копну и у територијалним водама Средоземног мора).

На први поглед, исход надметања указује на велики успех западних нафтних компанија. На други, на приличну уздржаност либијског НОЦ према странцима. Наиме, са једне стране листа победника на тој петроаукцији укључује: амерички „Шеврон” (на пучини, близу Сирта), нигеријски „Аитео”, шпански „Репсол” са БП, и са мађарским МОЛ-ом (на две одвојене локације), и италијански „Ени” са „КатарЕнерџи”. Са друге стране, „прва рунда лиценцирања за производњу у Либији у последњих 17 година на крају није испунила очекивања, јер су међународне нафтне компаније (МОК) добиле само пет блокова од 22 понуђена, подједнако распоређених између дозвола за копно и морe”, проценила је британска агенција „Енерџи интелиџенс”

Зашто само пет од 22?

Разна су тумачења. На пример: групна надметања за нафтне локације нису једина форма којом либијски НОЦ одскора склапа послове са странцима. Све уз најављену амбицију НОЦ да Либија до краја ове деције – са налазишта на западу земље, и оних јачих на њеном истоку – производи два милиона барела нафте дневно (сада око 1,5 милиона барела).

Либија је у јануару са француским „Тоталом” и америчким „ КонокоФилипс“  склопила двадесетпетогодишњи споразум о сарадњи који подразумева 20 милијарди долара инвестиција. „Циљ је пораст дневне производње од 850.000 барела дневно”, рекао је премијер Дбеибах на церемонији потписивања тог споразума.

Ако су издвојени петродоговори оствариви, да ли ће том постпупку у трци за будуће либијске бареле приступити на пример нафтни џин америчког „ЕксонМобајл”?

У тој баснословној неизвесности, Масуд Сулеман, шеф Либијске Националне нафтне компаније, ових дана најављује да ће одговарајући комитет „унапредити услове” за надметања за преостале понуђене петролокације до краја године.

Да ли ће НОЦ моћи да растегне услове овог надметања странаца широм Либије, остаје да се види. Бројни показатељи потврђују да у Либији од последњих избора 2014. до данас увелико постоји и други центар војнополитичке моћи: на нафтоносном истоку под контролом маршала Халифе Хафтара. Некадашњи становник Ленглија, својевремено пријатељ председника САД Роналда Регана, у поседу америчког и либијског пасоша, маршал Хафтар већ годинама из Бенгазија негује посебне односе са Москвом, и низом (али не свим) државама арапско-муслиманског света. Припадници руског „Афричког мировног корпуса” увелико обезбеђују налазишта нафте на истоку и југоистоку Либије, тврде на Западу. 

Колико крајем јануара у луку Тобрук из правца Балтичког мора упловио је руски теретни брод „Мис Желанија” , иначе под америчким санкцијама. Шта је могао бити товар на овом броду ако пажљиви посматрачи знају да је у ову пловидбу кренуо из руске луке Балтијск у ексклави Каљининград, у конвоју са још једним „санкционисаним” бродом, али и врхунским ратним бродом Североморск?

Маршал Хафтар је дан пре разговора премијера Дбеибаха и генерала Бренана у Триполију, УН специјалном изасланику Хана Тетех, шефици мисије Светске организације за Либију, између осталог потврдио подршку „напорима да се коначно одрже председнички и парламентарни избори”. Када, то у Либији није јасно од 2014. године.

У међувремену, са међународног аеродрома стратешке луке Сирт (иначе родног места пуковника Муамера ел Гадафија), прошле недеље је први пут од „арапског пролећа” 2011. успостављен авио-саобраћај најпре ка Бенгазију, и затим са Триполијем. Развој односа у трогулу Триполи–Бенгази–Сирт прате бројни актери широм света.