Свакодневни живот са „мировњацима”

Ниш – И ове зиме, као и деценијама раније, све нишке свечаности обележио је својим активностима и успешни привредник из Ниша Небојша Ђорђевић, познат широм земље као највећи одгајивач голубова и заљубљеник у птице. Неша Голубар, како га зову пријатељи и познаници, улепшао је традиционалну Богојављенску трку за Часни крст – уочи старта небо је прекрило велико јато његових белих голубова.

Небојша Ђорђевић је у круговима привредника у Нишу и нашој земљи познат као врло успешан привредник, али још више као вероватно највећи заљубљеник у птице на српским просторима – поседује јато од око 550 голубова. У његовом голубарнику, на средокраћи пута од Ниша према Нишкој Бањи, увек је још неколико стотина голубова његових пријатеља, које чува.

– Ове птице сам заволео пре око 60 година, од тренутка када је у двориште моје породице пао један голуб, који није могао да лети. Било је лето, а ја као седмогодишњак чувао сам га даноноћно. Онда сам са родитељима отишао на море, а по повратку наставио да пазим ову птицу, али и још неколицину голубова. Родитељи су почели да се противе томе, али су касније попустили када су видели колика је моја љубав према њима. Мислим да је преломни тренутак био када су очеви пријатељи долазили да разгледају мој голубарник и када су неке од голубова односили. Ја сам после тога украдене голубове тражио по граду, многе и пронашао и вратио – објашњава Ђорђевић.

Шест деценија свакодневно Небојша проводи сваки слободан тренутак са голубовима:

– Голубарство је један од најлепших хобија које човек може да има. Купујем жито и тиме их храним, није скупо јер, на пример, за цену једне кутије цигарета може да се купи 10 килограма кукуруза или пшенице и да се том количином нахрани неколико стотина птица. Многи постављају и питање времена, а ја тврдим да све то зависи од појединца, то је индивидуална одлука сваког ко започне да се бави голубарством и како ће га прихватити – као хоби или ће имати намеру да се такмичи. Мора да се зна да треба максимално бити посвећен овој птици јер поједини голубови могу да издрже у ваздуху и да лете и по 15 или 16 сати. А то значи да ако их пустите ујутру у пет, онда морате сачекати да се врате и слете тек касно увече – истиче наш саговорник.

Овај нишки голубар у својим голубарницима чува две расе голубова – нишке високолетаче у црној и црвеној боји, као и српске високолетаче који су у плавим и сивим бојама. Више од 20 година се такмичио, освајао бројна признања на смотрама. Ипак, није му то био примарни циљ, највише је волео да се дружи са колегама голубарима, да размењују искуства и покаже своје лепотане и „мировњаке”.

Има овај Нишлија и беле голубове, које чува за специјалне прилике. Често га младенци зову на своја венчања како би им улепшао тренутке непосредно након склапања брака.

– Нема већег задовољства него што су наши скупови, дружење голубара. Срце ми је пуно када ујутру дођу код мене пријатељи, пустимо голубове, гледамо у небо и дивимо се како лете. Дружимо се, причамо о голубовима, али и о многим другим стварима – каже Ђорђевић.

Занимљиво је да препознаје све своје голубове и зна које бројеве имају на прстену на нози.

– То мора да се разуме, они су моји другови и пријатељи, проводим заиста много времена са њима и зато сам голубарник направио поред стоваришта грађевинског материјала чији сам власник и где радим – објашњава овај успешни привредник.

Голубар Неша у Нишу живи са супругом са којом има две кћерке – једна је у Београду, друга као и родитељи живи у Нишу.