Svakodnevni život sa „mirovnjacima”

Niš – I ove zime, kao i decenijama ranije, sve niške svečanosti obeležio je svojim aktivnostima i uspešni privrednik iz Niša Nebojša Đorđević, poznat širom zemlje kao najveći odgajivač golubova i zaljubljenik u ptice. Neša Golubar, kako ga zovu prijatelji i poznanici, ulepšao je tradicionalnu Bogojavljensku trku za Časni krst – uoči starta nebo je prekrilo veliko jato njegovih belih golubova.

Nebojša Đorđević je u krugovima privrednika u Nišu i našoj zemlji poznat kao vrlo uspešan privrednik, ali još više kao verovatno najveći zaljubljenik u ptice na srpskim prostorima – poseduje jato od oko 550 golubova. U njegovom golubarniku, na sredokraći puta od Niša prema Niškoj Banji, uvek je još nekoliko stotina golubova njegovih prijatelja, koje čuva.

– Ove ptice sam zavoleo pre oko 60 godina, od trenutka kada je u dvorište moje porodice pao jedan golub, koji nije mogao da leti. Bilo je leto, a ja kao sedmogodišnjak čuvao sam ga danonoćno. Onda sam sa roditeljima otišao na more, a po povratku nastavio da pazim ovu pticu, ali i još nekolicinu golubova. Roditelji su počeli da se protive tome, ali su kasnije popustili kada su videli kolika je moja ljubav prema njima. Mislim da je prelomni trenutak bio kada su očevi prijatelji dolazili da razgledaju moj golubarnik i kada su neke od golubova odnosili. Ja sam posle toga ukradene golubove tražio po gradu, mnoge i pronašao i vratio – objašnjava Đorđević.

Šest decenija svakodnevno Nebojša provodi svaki slobodan trenutak sa golubovima:

– Golubarstvo je jedan od najlepših hobija koje čovek može da ima. Kupujem žito i time ih hranim, nije skupo jer, na primer, za cenu jedne kutije cigareta može da se kupi 10 kilograma kukuruza ili pšenice i da se tom količinom nahrani nekoliko stotina ptica. Mnogi postavljaju i pitanje vremena, a ja tvrdim da sve to zavisi od pojedinca, to je individualna odluka svakog ko započne da se bavi golubarstvom i kako će ga prihvatiti – kao hobi ili će imati nameru da se takmiči. Mora da se zna da treba maksimalno biti posvećen ovoj ptici jer pojedini golubovi mogu da izdrže u vazduhu i da lete i po 15 ili 16 sati. A to znači da ako ih pustite ujutru u pet, onda morate sačekati da se vrate i slete tek kasno uveče – ističe naš sagovornik.

Ovaj niški golubar u svojim golubarnicima čuva dve rase golubova – niške visokoletače u crnoj i crvenoj boji, kao i srpske visokoletače koji su u plavim i sivim bojama. Više od 20 godina se takmičio, osvajao brojna priznanja na smotrama. Ipak, nije mu to bio primarni cilj, najviše je voleo da se druži sa kolegama golubarima, da razmenjuju iskustva i pokaže svoje lepotane i „mirovnjake”.

Ima ovaj Nišlija i bele golubove, koje čuva za specijalne prilike. Često ga mladenci zovu na svoja venčanja kako bi im ulepšao trenutke neposredno nakon sklapanja braka.

– Nema većeg zadovoljstva nego što su naši skupovi, druženje golubara. Srce mi je puno kada ujutru dođu kod mene prijatelji, pustimo golubove, gledamo u nebo i divimo se kako lete. Družimo se, pričamo o golubovima, ali i o mnogim drugim stvarima – kaže Đorđević.

Zanimljivo je da prepoznaje sve svoje golubove i zna koje brojeve imaju na prstenu na nozi.

– To mora da se razume, oni su moji drugovi i prijatelji, provodim zaista mnogo vremena sa njima i zato sam golubarnik napravio pored stovarišta građevinskog materijala čiji sam vlasnik i gde radim – objašnjava ovaj uspešni privrednik.

Golubar Neša u Nišu živi sa suprugom sa kojom ima dve kćerke – jedna je u Beogradu, druga kao i roditelji živi u Nišu.