Политички коректан, економски проблематичан

Предлог буџета за 2008. годину није скројен по економским принципима, већ је политички коректан, готово хорски јуче је коментарисала стручна јавност. Чак га је и његов креатор и промотер Мирко Цветковић, министар финансија, описао као економски неоптималног, али прихватљивог у садашњем социјалном и друштвеном контексту. Ову реченицу, према тумачењу Јурија Бајеца, професора Економског факултета у Београду, треба превести тако да је државна каса пренадувана, да је раст од 10 одсто у односу на прошлу годину предимензиониран, а уз то и већи од планиране стопе инфлације.

– То може да буде сигнал осталим учесницима у привреди о порасту инфлаторних очекивања. Уверен сам да је било много боље да се у буџету нашао бар симболичан вишак, јер би тиме држава јасно поручила да и сама доприноси финансијској дисциплини и да, у сарадњи са Народном банком Србије, чува ценовну и укупну стабилност – казао је Бајец.

Он додаје да је предлог да се плате реално повећају за шест одсто прихватљив, јер се поклапа са пројектованом стопом инфлације.

– Тиме се зараде замрзавају на реалном нивоу – објаснио је Бајец. Он је, међутим, забринут јер није предвидљиво колико дуго ће моћи да се инсистира на оваквој политици зарада, зато што се још не зна с каквим ће захтевима о повећањима у току следеће године изаћи буџетски корисници.

Данијел Цвјетићанин, ректор БК универзитета, сматра да је Мирка Цветковића у "необраном грожђу" оставио претходни министар финансија – Млађан Динкић. Према његовим речима, Динкић је свом колеги обећавајући немогуће буџетским корисницима, пребацио "врео кромпир" у руке.

– Не може сад Цветковић свим буџетским корисницима да поручи "пуј пике не важи". Министар финансија једноставно није био у могућности да направи економски бољи буџет. Нисмо поступили у складу с препорукама Међународног монетарног фонда које се односе на смањење јавне потрошње. Наравно, неке ставке у буџету, као што су пензије или плате лекара, немогуће је смањити. Међутим, мислим да је могуће доста уштедети на државној администрацији. Сведоци смо оснивања државних силних агенција "за ово и оно". Све то је потпуно непотребно – истакао је Цвјетићанин.

Када би неко, каже наш саговорник, пописао све државне агенције и прерачунао њихове расходе, верујем да би били изненађени сумом која са на њих троши.

– То није апсурд за оне који раде у тим агенцијама и добијају новац за то. За све остале, то је непотребан трошак – убеђен је Цвјетићанин.

Горан Николић, из Центра за научноистраживачки рад Привредне коморе Србије, напомиње да је јавна потрошња шири појам од буџета и да су у њу укључене и касе локалних и покрајинских самоуправа, као и републички фондови.

– Да би буџет био неутралан, потребно је да стопа његовог раста не пређе раст инфлације и раст бруто домаћег производа (БДП). Прошле године укупан раст цена и укупна вредност производње износили су 12,9 одсто. А буџет за 2008. годину је од прошлогодишњег већи за 9,9 процената. Гледано из овог угла, онда је јавна потрошња смањена. Оно што забрињава јесте дефицит од 14,841 милијарди динара. У том смислу, нисмо поступили у складу са препорукама ММФ-а. Можда ће се неко запитати зашто међународне институције од нас захтевају суфицит, када се просечни мањак у буџетима земаља Европске уније креће од два до три процената. То је због тога што је код нас низак ниво инвестиција и штедње, па се покушава да се преко буџета олакша посао Народној банци Србије – казао је Николић, описујући буџет као политички компромис.