Politički korektan, ekonomski problematičan

Predlog budžeta za 2008. godinu nije skrojen po ekonomskim principima, već je politički korektan, gotovo horski juče je komentarisala stručna javnost. Čak ga je i njegov kreator i promoter Mirko Cvetković, ministar finansija, opisao kao ekonomski neoptimalnog, ali prihvatljivog u sadašnjem socijalnom i društvenom kontekstu. Ovu rečenicu, prema tumačenju Jurija Bajeca, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, treba prevesti tako da je državna kasa prenaduvana, da je rast od 10 odsto u odnosu na prošlu godinu predimenzioniran, a uz to i veći od planirane stope inflacije.

– To može da bude signal ostalim učesnicima u privredi o porastu inflatornih očekivanja. Uveren sam da je bilo mnogo bolje da se u budžetu našao bar simboličan višak, jer bi time država jasno poručila da i sama doprinosi finansijskoj disciplini i da, u saradnji sa Narodnom bankom Srbije, čuva cenovnu i ukupnu stabilnost – kazao je Bajec.

On dodaje da je predlog da se plate realno povećaju za šest odsto prihvatljiv, jer se poklapa sa projektovanom stopom inflacije.

– Time se zarade zamrzavaju na realnom nivou – objasnio je Bajec. On je, međutim, zabrinut jer nije predvidljivo koliko dugo će moći da se insistira na ovakvoj politici zarada, zato što se još ne zna s kakvim će zahtevima o povećanjima u toku sledeće godine izaći budžetski korisnici.

Danijel Cvjetićanin, rektor BK univerziteta, smatra da je Mirka Cvetkovića u "neobranom grožđu" ostavio prethodni ministar finansija – Mlađan Dinkić. Prema njegovim rečima, Dinkić je svom kolegi obećavajući nemoguće budžetskim korisnicima, prebacio "vreo krompir" u ruke.

– Ne može sad Cvetković svim budžetskim korisnicima da poruči "puj pike ne važi". Ministar finansija jednostavno nije bio u mogućnosti da napravi ekonomski bolji budžet. Nismo postupili u skladu s preporukama Međunarodnog monetarnog fonda koje se odnose na smanjenje javne potrošnje. Naravno, neke stavke u budžetu, kao što su penzije ili plate lekara, nemoguće je smanjiti. Međutim, mislim da je moguće dosta uštedeti na državnoj administraciji. Svedoci smo osnivanja državnih silnih agencija "za ovo i ono". Sve to je potpuno nepotrebno – istakao je Cvjetićanin.

Kada bi neko, kaže naš sagovornik, popisao sve državne agencije i preračunao njihove rashode, verujem da bi bili iznenađeni sumom koja sa na njih troši.

– To nije apsurd za one koji rade u tim agencijama i dobijaju novac za to. Za sve ostale, to je nepotreban trošak – ubeđen je Cvjetićanin.

Goran Nikolić, iz Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, napominje da je javna potrošnja širi pojam od budžeta i da su u nju uključene i kase lokalnih i pokrajinskih samouprava, kao i republički fondovi.

– Da bi budžet bio neutralan, potrebno je da stopa njegovog rasta ne pređe rast inflacije i rast bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prošle godine ukupan rast cena i ukupna vrednost proizvodnje iznosili su 12,9 odsto. A budžet za 2008. godinu je od prošlogodišnjeg veći za 9,9 procenata. Gledano iz ovog ugla, onda je javna potrošnja smanjena. Ono što zabrinjava jeste deficit od 14,841 milijardi dinara. U tom smislu, nismo postupili u skladu sa preporukama MMF-a. Možda će se neko zapitati zašto međunarodne institucije od nas zahtevaju suficit, kada se prosečni manjak u budžetima zemalja Evropske unije kreće od dva do tri procenata. To je zbog toga što je kod nas nizak nivo investicija i štednje, pa se pokušava da se preko budžeta olakša posao Narodnoj banci Srbije – kazao je Nikolić, opisujući budžet kao politički kompromis.