Чувар банатске душе и амбасадор српске културе
Кикинда – Академско друштво за неговање музике „Гусле”, основано давне 1876. године, обележило је завидну традицију, век и по трајања. „Гусле” су биле и остале сведочанство љубави према традицији која се у Кикинди преноси с колена на колено. Јубилеј „Првих 150 година” крунисан је величанственим гала концертом, симболично одржаним на Сретење, подсећајући нас да су „Гусле” истински темељ очувања и неговања традиције, културе и обичаја.
Окупили су се овом приликом бивши и садашњи чланови који су заједно заиграли на великој сцени Спортско-културног центра „Језеро”.
– Много ми је драго што смо се скупили поново и што и даље функционишемо као тим исто као и док смо били активни. Ја сам играла десет, а сад не играм већ 20 година – и било је баш забавно да се подсетимо на дане када смо са великим жаром хрлили на пробе у „Гусле”. И само играње, али и екипа, вратили су ме у прошлост, делује као да се никад нисмо растајали. Истина је да смо ми једна велика фамилија – каже за „Политику” Бранислава Зарић.
Највећи понос друштва је преко 400 активних чланова у 14 секција – од малишана који тек праве прве кораке до ветерана који су деценијама стубови ансамбла. Сви они учествовали су у гала концерту.
– Ми смо једно од најстаријих музичких друштава у Србији које слави тако велики јубилеј. Припреме фолклорних ансамбала почеле су крајем октобра, а за то време било је много позитивне енергије, која је посебно сада изражена. Ниједан учесник, певач, музичар није плаћен са стране. То је оно што је богатство „Гусала” и Кикинде. У програму су заступљени сегменти разних кореографија свих уметничких руководилаца који су радили од оснивања Фолклорне секције 1946. године до данас. Свима њима одајемо почаст и признање за рад у „Гуслама” у којима су стасавале генерације фолклораша. Тврдим да лепшег места за одрастање нема. Поред моторике која се развија код детета, негује се социјализација, све се ради зарад групе. Ми смо као мускетари – сви за једног, један за све. Увек кажемо: „Група је толико добра, колико је најслабија карика у њој добра” – наводи главни уметнички руководилац АДЗНМ „Гусле” Игор Попов.
Оно што овај фолклорни ансамбл издваја јесте његов континуитет, јер рад друштва није прекидан чак ни током ратних вихора, када се чувао пламен српске културе и банатског идентитета под истим именом. И тако већ 15 деценија. Способност „Гусала” да традицију не посматра као експонат у музеју, већ као живу снагу потврђују бројне генерације. Кроз њихове сале годишње прође стотине младих људи који уче да поштују своје корене. Са престижном афирмацијом, попут одликовања „Ференц Фехер”, највишег покрајинског признања у области културе, друштво улази у нову епоху као чувар банатске душе и амбасадор српске културе.
– Овим концертом нам није био циљ да показујемо високе уметничке домете, већ напротив, да сви активни чланови „Гусала” изађу на сцену и да се представе. Људи су на првом месту и по том принципу смо функционисали 150 година, а због тога смо и опстали. На свечаности је наступило најпре пет дечјих група, школа фолклора, хорић, хор, потом припремна играчка група, извођачки, играчки ансамбли, ветерани, рекреативна група, Велики народни оркестар, млади тамбурашки оркестар. Преко сцене је прошло 500 извођача. Имати толико активних чланова у овако малом граду није за потцењивање – истиче директор АДЗНМ „Гусле” Зоран Петровић.
„Гусле” настављају да исписују најлепше странице наше народне уметности, доказујући да се песма и игра преносе срцем, а чувају знањем.
Богат уметнички рад
„Гусле” су много више од фолклорног ансамбла. Оне су институција која обухвата хорско певање – традицију дугу 140 година, коју су градили великани попут Јосифа Маринковића и Роберта Толингера. Кроз научни рад „Етнокампа” већ 25 година раде се студијска истраживања музичког фолклора Баната, посебно у суседној Румунији, под вођством еминентних професора и етномузиколога. Упоредо се од 2002. године одржава и Међународни фестивал оркестара – ФЕНОК. Ова манифестација, кроз музичке радионице, презентације и концерте, афирмише музички традиционални фолклор, како Србије, тако и земаља учесница.
Колико је овај фолклорни ансамбл значајан за очување баштине, говори и чињеница да је захваљујући иницијативи „Гусала”, „Мало коло” – традиционална игра из северног Баната – уврштено у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије. Очекује се да ће у славно друштво у скорије време ући и „Лазарица”, обичај прескакања ватре уочи Лазареве суботе.
И мали матурантски плес, када деца кикиндских основних школа, другог и четвртог разреда имају шансу да науче народне игре, тако што сарадници ансамбла одлазе у ове образовне установе, важна је активност „Гусала” која приближава фолклор младим генерацијама.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


