Ласте нестају са европског неба

Популација ласта и других птица селица смањена је у последњих 20 година од 40 до 60 одсто, упозоравају подаци најновијег истраживања које је спровео италијански Национални институт за шумску фауну у сарадњи са Удружењем за заштиту птица. Главни кривац за нестајање са европског неба ласта које се после „зимовања” у северној Африци крајем фебруара и почетком марта враћају кући, летећи непрекидно и по 8.000 километара, јесу пестициди. Због све веће употребе хемијских средстава у пољопривреди, драстично је смањен број инсеката којима се ласте хране.

За разлику од седамдесетих година прошлог века када је сваког пролећа изнад Европе цвркутало око петнаест милиона ластавица, сада је број „весника пролећа” опао на шест до осам милиона, показују подаци италијанског Националног института за шумску фауну. По речима Горана Секулића, орнитолога из Завода за заштиту природе Србије, код нас нема прецизних података о бројности ласта, јер не постоји вишегодишње, континуирано праћење ових врста птица. Уочљиво је да ласте једноставно нестају са неких подручја и да им се смањује бројност. Нажалост, по речима Секулића, код нас не постоје егзактни, квантитативни подаци о томе.

Ако инсекти и преживе пестициде, у њиховом организму се таложе токсичне материје и они за ласте представљају нездраву, или тачније речено, отровну храну. Тако ласте, а и многе друге врсте птица селица остају без неопходног „оброка”, па се услед „недовољне и неадекватне исхране” њихов број стално смањује, указује Секулић.

Од пет врста ласти које живе код нас – сеоска, градска, горска, даурска и брегуница – најугроженије су прве две, којих највише има у близини насељених места, упозорава овај орнитолог.

„Тренутно су то најбројније врсте, али употреба пестицида, уништавање станишта и урбанизација, по свој прилици, о највећи штетни утицај, управо, на ове врсте. Горска ласта настањује планинске, неприступачне пределе. Малобројна је и није толико изложена утицају човека. Даурска ласта настањује јужне топлије крајеве, мада се последњих деценија њена област шири према северу па је забележено гнежђење и у Војводини. Брегуница се гнезди уз реке, на лесним одсецима”, објашњава Секулић.

Осим загађења природе пестицидима и смањене количине хране, један од узрока нестајања ласта са европског континента јесте промењени начин градње и немогућност прављења гнезда. Нема више традиционалних стаја које су најпогодније за градњу гнезда, а с обзиром на то да су и сеоски путеви асфалтирани или бетонирани, ласте све теже налазе блато неопходно за стварање „дома”.

-----------------------------------------------------------

Оазе у амбијенту

Удружење за заштиту птица у Италији већ неколико година покушава да спречи потпуно истребљење ласта стварањем оаза са традиционалним сеоским имањима и погодног амбијента за прављење гнезда за ласте. Да ли ће то довести до повећања јата ласта, показаће се наредних година.

Н. Ковачевић