Laste nestaju sa evropskog neba

Populacija lasta i drugih ptica selica smanjena je u poslednjih 20 godina od 40 do 60 odsto, upozoravaju podaci najnovijeg istraživanja koje je sproveo italijanski Nacionalni institut za šumsku faunu u saradnji sa Udruženjem za zaštitu ptica. Glavni krivac za nestajanje sa evropskog neba lasta koje se posle „zimovanja” u severnoj Africi krajem februara i početkom marta vraćaju kući, leteći neprekidno i po 8.000 kilometara, jesu pesticidi. Zbog sve veće upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi, drastično je smanjen broj insekata kojima se laste hrane.

Za razliku od sedamdesetih godina prošlog veka kada je svakog proleća iznad Evrope cvrkutalo oko petnaest miliona lastavica, sada je broj „vesnika proleća” opao na šest do osam miliona, pokazuju podaci italijanskog Nacionalnog instituta za šumsku faunu. Po rečima Gorana Sekulića, ornitologa iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kod nas nema preciznih podataka o brojnosti lasta, jer ne postoji višegodišnje, kontinuirano praćenje ovih vrsta ptica. Uočljivo je da laste jednostavno nestaju sa nekih područja i da im se smanjuje brojnost. Nažalost, po rečima Sekulića, kod nas ne postoje egzaktni, kvantitativni podaci o tome.

Ako insekti i prežive pesticide, u njihovom organizmu se talože toksične materije i oni za laste predstavljaju nezdravu, ili tačnije rečeno, otrovnu hranu. Tako laste, a i mnoge druge vrste ptica selica ostaju bez neophodnog „obroka”, pa se usled „nedovoljne i neadekvatne ishrane” njihov broj stalno smanjuje, ukazuje Sekulić.

Od pet vrsta lasti koje žive kod nas – seoska, gradska, gorska, daurska i bregunica – najugroženije su prve dve, kojih najviše ima u blizini naseljenih mesta, upozorava ovaj ornitolog.

„Trenutno su to najbrojnije vrste, ali upotreba pesticida, uništavanje staništa i urbanizacija, po svoj prilici, o najveći štetni uticaj, upravo, na ove vrste. Gorska lasta nastanjuje planinske, nepristupačne predele. Malobrojna je i nije toliko izložena uticaju čoveka. Daurska lasta nastanjuje južne toplije krajeve, mada se poslednjih decenija njena oblast širi prema severu pa je zabeleženo gnežđenje i u Vojvodini. Bregunica se gnezdi uz reke, na lesnim odsecima”, objašnjava Sekulić.

Osim zagađenja prirode pesticidima i smanjene količine hrane, jedan od uzroka nestajanja lasta sa evropskog kontinenta jeste promenjeni način gradnje i nemogućnost pravljenja gnezda. Nema više tradicionalnih staja koje su najpogodnije za gradnju gnezda, a s obzirom na to da su i seoski putevi asfaltirani ili betonirani, laste sve teže nalaze blato neophodno za stvaranje „doma”.

-----------------------------------------------------------

Oaze u ambijentu

Udruženje za zaštitu ptica u Italiji već nekoliko godina pokušava da spreči potpuno istrebljenje lasta stvaranjem oaza sa tradicionalnim seoskim imanjima i pogodnog ambijenta za pravljenje gnezda za laste. Da li će to dovesti do povećanja jata lasta, pokazaće se narednih godina.

N. Kovačević