Јануарска инфлација 2,4 одсто

Инфлација у јануару ове године у Србији износила је 2,4 одсто, а међугодишња, до септембра ове године, кретаће се око централне вредности циља који је три процента, са одступањем плус или минус 1,5 одсто. Због ефекта ниске базе, како је истакла Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије (НБС), на представљању месечног извештаја о инфлацији, крајем 2026. инфлација ће износити око четири одсто, док се у 2027. очекује додатни раст тражње због одржавања изложбе Експо, тако да НБС просечну инфлацију пројектује на 3,8 одсто. Према процени централне банке, раст БДП-а, који је 2025. био два одсто, ове године износиће 3,5 одсто.

– У 2027. пројектујемо да ће привредни раст бити око пет процената, при чему ће убрзање његове динамике у односу на 2026. бити подстакнуто већим извозом услуга због одржавања Експа – додала је гувернерка и истакла да ће раст бити вођен домаћом тражњом и инвестицијама.

– Расту потрошње допринеће већи расположиви доходак по основу раста зарада и пензија, као и повољнијих кредитних услова, док ће реализација инфраструктурних пројеката планираних програмом „Скок у будућност – Србија Експо 2027” подстаћи раст инвестиција – додала је она. У средњем року, у НБС-у очекују да наша привреда расте стабилним темпом око свог потенцијалног нивоа, у распону од 3,5 до четири одсто годишње.

Када је реч о злату, даљи раст учешћа злата показао се као паметна стратегија и сигурно уточиште у несигурним временима. Цене овог племенитог метала у року од неколико дана бележе знатне осцилације, навише и наниже, а Србија тренутно у резервама поседује више од 53,3 тоне.

– Три тоне злата које имамо у Берну не журимо да из логистичких разлога и посебних трошкова враћамо у земљу. Све остало је у трезорима НБС, али те три тоне, које смо купили 2024, стоје у Берну као одрживе, ликвидне, расположиве за неке околности – казала је гувернерка НБС-а.

Према њеним речима, НБС је од 2017, реагујући на међубанкарском девизном тржишту, куповином евра, обезбедила девизне резерве од 11,3 милијарде евра, што је створило могућност да се одговори на све евентуалне шокове који могу да се десе на тржишту.

Курс динара према евру остао је стабилан, упркос бројним изазовима, навели су надлежни, а посебно су повољни услови задуживања за грађане с нижим примањима, чиме се доприноси расту њиховог животног стандарда. Као резултат тога, кредити банака у децембру били су већи за 15,4 одсто него годину дана раније, уз двоцифрени раст и према сектору привреде и становништва, додају у НБС-у. Упркос израженој неизвесности, очуван је стабилан и отпоран финансијски сектор, као и кредитни рејтинг код све три кредитне рејтинг агенције, укључујући и инвестициони ранг код агенције „Стандард енд пурс”.