Januarska inflacija 2,4 odsto

Inflacija u januaru ove godine u Srbiji iznosila je 2,4 odsto, a međugodišnja, do septembra ove godine, kretaće se oko centralne vrednosti cilja koji je tri procenta, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto. Zbog efekta niske baze, kako je istakla Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije (NBS), na predstavljanju mesečnog izveštaja o inflaciji, krajem 2026. inflacija će iznositi oko četiri odsto, dok se u 2027. očekuje dodatni rast tražnje zbog održavanja izložbe Ekspo, tako da NBS prosečnu inflaciju projektuje na 3,8 odsto. Prema proceni centralne banke, rast BDP-a, koji je 2025. bio dva odsto, ove godine iznosiće 3,5 odsto.

– U 2027. projektujemo da će privredni rast biti oko pet procenata, pri čemu će ubrzanje njegove dinamike u odnosu na 2026. biti podstaknuto većim izvozom usluga zbog održavanja Ekspa – dodala je guvernerka i istakla da će rast biti vođen domaćom tražnjom i investicijama.

– Rastu potrošnje doprineće veći raspoloživi dohodak po osnovu rasta zarada i penzija, kao i povoljnijih kreditnih uslova, dok će realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027” podstaći rast investicija – dodala je ona. U srednjem roku, u NBS-u očekuju da naša privreda raste stabilnim tempom oko svog potencijalnog nivoa, u rasponu od 3,5 do četiri odsto godišnje.

Kada je reč o zlatu, dalji rast učešća zlata pokazao se kao pametna strategija i sigurno utočište u nesigurnim vremenima. Cene ovog plemenitog metala u roku od nekoliko dana beleže znatne oscilacije, naviše i naniže, a Srbija trenutno u rezervama poseduje više od 53,3 tone.

– Tri tone zlata koje imamo u Bernu ne žurimo da iz logističkih razloga i posebnih troškova vraćamo u zemlju. Sve ostalo je u trezorima NBS, ali te tri tone, koje smo kupili 2024, stoje u Bernu kao održive, likvidne, raspoložive za neke okolnosti – kazala je guvernerka NBS-a.

Prema njenim rečima, NBS je od 2017, reagujući na međubankarskom deviznom tržištu, kupovinom evra, obezbedila devizne rezerve od 11,3 milijarde evra, što je stvorilo mogućnost da se odgovori na sve eventualne šokove koji mogu da se dese na tržištu.

Kurs dinara prema evru ostao je stabilan, uprkos brojnim izazovima, naveli su nadležni, a posebno su povoljni uslovi zaduživanja za građane s nižim primanjima, čime se doprinosi rastu njihovog životnog standarda. Kao rezultat toga, krediti banaka u decembru bili su veći za 15,4 odsto nego godinu dana ranije, uz dvocifreni rast i prema sektoru privrede i stanovništva, dodaju u NBS-u. Uprkos izraženoj neizvesnosti, očuvan je stabilan i otporan finansijski sektor, kao i kreditni rejting kod sve tri kreditne rejting agencije, uključujući i investicioni rang kod agencije „Standard end purs”.