Правда и поштовање за Виктора Орбана

Перо Симић*

Када неко критикује оне који чине тзв. елиту – од фактора који су се у глобалним оквирима наметнули као извикани вредносни арбитри до водећих чинилаца унутар социјално-економске сфере на националном нивоу – често се каже да то ради из пуке зависти јер није део престижног „клуба”. Неприпадање кругу који се негативно оцењује, отвара врата за малициозно обесмишљавање и најобјективније критике. Отуда, увек је најубедљивија и најболнија осуда онога што не ваља у вези са деловањем поменутих мрачних моћника, од стране некога ко је као пуноправан партнер био за њиховим столом, а онда га је због неслагања својевољно напустио.

Из тог угла гледано, додатно се схвата значај Виктора Орбана, како за оне који га данас мрзе јер темељно разобличава лажни либерални глобализам, тако и за оне који га због тога цене и сматрају важним суверенистичким и традиционалистичким ледоломцем. На почетку своје политичке каријере је био наглашено евроатлантски оријентисан, па и близак онима који чине глобалну тзв. либерално-демократску мрежу. Увидевши да њихова идеолошка искључивост нема никакве везе са истинским либерализмом, те какву опасност представљају за националне државе и традиционалне вредности које агресивно гуше, Орбан се у неколико корака окренуо од оних који су му били политички савезници и који су га прихватали као свога.

Напустио их је и повео је Мађарску путем националног препорода и заштите сопствених витални интереса. Уз то је, у духу идеолошког суверенизма који је усвојио, почео да заговара право других народа и држава да брину о својим интересима и уређују сопствене куће, а не да их инострани центри моћи своде на пионе у глобалним играма у којима их принуђују да учествују на начин који је за њих контрапродуктиван. Зар је потребно даље говорити о глобалном значају који произлази из чињенице да је неко ко је био „њихов”, спознавши колико је лоше оно што натурају целом свету, постао борац за све оно што покушавају да униште у светским размерама?

Виктор Орбан, са педигреом некога ко је био на врху евроатлантске пирамиде, дошао је на позиције које му Срби доследно бранимо већ деценијама, али он има искуство припадања и напуштања евроатлантског клуба који ми немамо. Зато је нама, и свима другима који се боре за своје националне интересе, суштински важан савезник, а толико омражен непријатељ самозваних господара света. И самим тим разумљиво је зашто се они, са својим петим колонама широм европских држава, сада хистерично упињу да га политички сломе. Он је сведок њихових недела и борац за много нормалније светске односе, а дубински познаје оне који их загађују.

Ми Срби то морамо да ценимо и максимално станемо уз Орбана јер његова борба је и наша борба, као што је и све оно што смо ми од краја 20. века радили у национално-ослободилачком смислу, од Републике Српске до Србије, инспирација за њега а не само наше позитивно наслеђе. С друге стране, срамно је када се нађу они који из наших редова за рачун недобронамерних странаца данас делују против Орбана, заједно за разним украјинским и другим евроатлантским јуришницима, који раде против својих народа због личне користи.

Нови мултиполарни свет, који уз све међусобне разлике и неслагања, оличавају Путин, Трамп, Си, али и Орбан и Фицо, полако али сигурно се рађа и они чувају традиционалне вредности. У лидере таквог кова спадају и председник Србије Александар Вучић, као и председник СНСД-а Милорад Додик, које са Орбаном не повезују само политичке идеје и борба за очување суверености и традиције, већ и дубока лична пријатељства. Нема сумње да би међу њима могао наћи и нови председник Републике Српске Синиша Каран, који је својим деловањем показао да је припадник поменутог окружења.

Поменути политичари показали су да се боре против монструозног антихуманитарног глобализма, попут и неконтролисане мигрантске кризе.

Нама Србима није било добро у монструозном лажном либералном поретку који је под доминацијом отуђених бриселских и вашингтонских елита постојао пре тих данас водећих глобалних лидера. Јако смо пострадали што смо се усудили да се супротставимо евроатлантским лажним либералима, али то нам даје моралну и сваку другу тежину да у новонасталим околностима инсистирамо на нашим угроженим правима.

Да би тако у пракси и било, важно је да Виктор Орбан и даље у нашем региону има важну улогу. Он је за нас есенцијална карика у суверенистичком ланцу. И треба да му помогнемо, колико год је то у нашој моћи, да очува своје позиције, а не да себи на штету подржавамо његове и наше опоненте. Они који то у Српској и Србији раде, а нажалост има их, наносе свом народу много већу штету наго Орбану и заслужују пуну осуду свих добронамерних грађана Србије и Српске.

Победа Орбана у одсудној бици која му предстоји важна је не само за Мађарску већ и целокупан српски народ.

*Медијски саветник Милорада Додика