Pravda i poštovanje za Viktora Orbana

Pero Simić*

Kada neko kritikuje one koji čine tzv. elitu – od faktora koji su se u globalnim okvirima nametnuli kao izvikani vrednosni arbitri do vodećih činilaca unutar socijalno-ekonomske sfere na nacionalnom nivou – često se kaže da to radi iz puke zavisti jer nije deo prestižnog „kluba”. Nepripadanje krugu koji se negativno ocenjuje, otvara vrata za maliciozno obesmišljavanje i najobjektivnije kritike. Otuda, uvek je najubedljivija i najbolnija osuda onoga što ne valja u vezi sa delovanjem pomenutih mračnih moćnika, od strane nekoga ko je kao punopravan partner bio za njihovim stolom, a onda ga je zbog neslaganja svojevoljno napustio.

Iz tog ugla gledano, dodatno se shvata značaj Viktora Orbana, kako za one koji ga danas mrze jer temeljno razobličava lažni liberalni globalizam, tako i za one koji ga zbog toga cene i smatraju važnim suverenističkim i tradicionalističkim ledolomcem. Na početku svoje političke karijere je bio naglašeno evroatlantski orijentisan, pa i blizak onima koji čine globalnu tzv. liberalno-demokratsku mrežu. Uvidevši da njihova ideološka isključivost nema nikakve veze sa istinskim liberalizmom, te kakvu opasnost predstavljaju za nacionalne države i tradicionalne vrednosti koje agresivno guše, Orban se u nekoliko koraka okrenuo od onih koji su mu bili politički saveznici i koji su ga prihvatali kao svoga.

Napustio ih je i poveo je Mađarsku putem nacionalnog preporoda i zaštite sopstvenih vitalni interesa. Uz to je, u duhu ideološkog suverenizma koji je usvojio, počeo da zagovara pravo drugih naroda i država da brinu o svojim interesima i uređuju sopstvene kuće, a ne da ih inostrani centri moći svode na pione u globalnim igrama u kojima ih prinuđuju da učestvuju na način koji je za njih kontraproduktivan. Zar je potrebno dalje govoriti o globalnom značaju koji proizlazi iz činjenice da je neko ko je bio „njihov”, spoznavši koliko je loše ono što naturaju celom svetu, postao borac za sve ono što pokušavaju da unište u svetskim razmerama?

Viktor Orban, sa pedigreom nekoga ko je bio na vrhu evroatlantske piramide, došao je na pozicije koje mu Srbi dosledno branimo već decenijama, ali on ima iskustvo pripadanja i napuštanja evroatlantskog kluba koji mi nemamo. Zato je nama, i svima drugima koji se bore za svoje nacionalne interese, suštinski važan saveznik, a toliko omražen neprijatelj samozvanih gospodara sveta. I samim tim razumljivo je zašto se oni, sa svojim petim kolonama širom evropskih država, sada histerično upinju da ga politički slome. On je svedok njihovih nedela i borac za mnogo normalnije svetske odnose, a dubinski poznaje one koji ih zagađuju.

Mi Srbi to moramo da cenimo i maksimalno stanemo uz Orbana jer njegova borba je i naša borba, kao što je i sve ono što smo mi od kraja 20. veka radili u nacionalno-oslobodilačkom smislu, od Republike Srpske do Srbije, inspiracija za njega a ne samo naše pozitivno nasleđe. S druge strane, sramno je kada se nađu oni koji iz naših redova za račun nedobronamernih stranaca danas deluju protiv Orbana, zajedno za raznim ukrajinskim i drugim evroatlantskim jurišnicima, koji rade protiv svojih naroda zbog lične koristi.

Novi multipolarni svet, koji uz sve međusobne razlike i neslaganja, oličavaju Putin, Tramp, Si, ali i Orban i Fico, polako ali sigurno se rađa i oni čuvaju tradicionalne vrednosti. U lidere takvog kova spadaju i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i predsednik SNSD-a Milorad Dodik, koje sa Orbanom ne povezuju samo političke ideje i borba za očuvanje suverenosti i tradicije, već i duboka lična prijateljstva. Nema sumnje da bi među njima mogao naći i novi predsednik Republike Srpske Siniša Karan, koji je svojim delovanjem pokazao da je pripadnik pomenutog okruženja.

Pomenuti političari pokazali su da se bore protiv monstruoznog antihumanitarnog globalizma, poput i nekontrolisane migrantske krize.

Nama Srbima nije bilo dobro u monstruoznom lažnom liberalnom poretku koji je pod dominacijom otuđenih briselskih i vašingtonskih elita postojao pre tih danas vodećih globalnih lidera. Jako smo postradali što smo se usudili da se suprotstavimo evroatlantskim lažnim liberalima, ali to nam daje moralnu i svaku drugu težinu da u novonastalim okolnostima insistiramo na našim ugroženim pravima.

Da bi tako u praksi i bilo, važno je da Viktor Orban i dalje u našem regionu ima važnu ulogu. On je za nas esencijalna karika u suverenističkom lancu. I treba da mu pomognemo, koliko god je to u našoj moći, da očuva svoje pozicije, a ne da sebi na štetu podržavamo njegove i naše oponente. Oni koji to u Srpskoj i Srbiji rade, a nažalost ima ih, nanose svom narodu mnogo veću štetu nago Orbanu i zaslužuju punu osudu svih dobronamernih građana Srbije i Srpske.

Pobeda Orbana u odsudnoj bici koja mu predstoji važna je ne samo za Mađarsku već i celokupan srpski narod.

*Medijski savetnik Milorada Dodika