Како спречити отказе – одговор владе

Аутори прилога, недавно објављених у „Политикиној” рубрици „Шта да се ради” под заједничким насловом ,,Како спречити отказе”, понудили су конкретне предлоге од значаја за заустављање најављених масовних отпуштања с посла у Србији. „Политика” је неке од ових предлога и питања доставила влади с молбом да на њих одговори. Ево тих сугестија-предлога „Политикиних” аутора и одговора из владиних служби:

… Које мере ће влада предузети како би био заустављен раст запослености у јавној и локалној администрацији и ,,рад на црно”, а истовремено заустављен пад запослености за плату у приватном сектору, као најдрагоценијем за здравље привреде?

Влада је донела одлуку да у 2009. години нема новог запошљавања у државној администрацији на републичком и локалном нивоу. Истовремено, пакет подстицајних мера, вредан око 100 милијарди динара, условљен је одржањем постојећег нивоа запослености у привредним делатностима. Дакле, пакетом тих мера управо се стимулише развој приватног сектора. У оквиру тога, посебна средства предвиђена су за развој малих и средњих предузећа.

Зашто се одустало од ионако симболичног повећања неопорезивог дела зараде са 5.000 на 8.000 динара, а истовремено је укинуто опорезивање камата на девизну штедњу? Као да је у Србији некоме циљ да кажњава улагања у производњу, а награђује рентијерство и штедњу...

У Меморандуму о фискалној и економској политици од 2009–2011. године предвиђено је повећање неопорезивог дела зараде. Одговарајућа измена пореског закона могла би ускоро да уследи. С друге стране, ослобађањеод опорезивањa камата на девизну штедњу има за циљ да задржи и повећа домаћу штедњу која у време светске економске кризе и слабијег прилива иностране штедње постаје све значајнији извор инвестиција и девизне стабилности земље.

Кад ће влада донети конкретне мере подршке (нпр. снижавањем цена енергије, комуналних услуга итд.) предузећима која одустају од отпуштања запослених или која у време кризе запошљавају нове раднике?

Влада је већ усвојила низ мера које имају за циљ повећање конкурентности српских предузећа, а прошлог четвртка је усвојила нови пакет подстицајних мера за српску привреду, усмерен првенствено на повећање ликвидности као тренутно највећи проблем са којим се суочавају предузећа. Као део досадашње подршке конкурентности српске привреде, влада једонела одлуку да не повећава цене кључних енергената – гаса и електричне енергије.

Кад ће у Србији бити потписан социјални пакт којим ће се послодавци обавезати да чувају запосленост, а синдикати да се одричу штрајкова?

Постоји велика шанса да социјални партнери, запослени, послодавци и држава, после потписивања Социјалног споразума, којим се привремено одлаже примена проширеног дејства Општег колективног уговора, интензивирају социјални дијалог и прихвате обавезу очувања запослености, односно одрицања од штрајкова за време трајања кризе. То би, међутим, била само једна тачка Социјалног пакта који би требало да садржи сва кључна економска и социјална питања која се не односе само на период превазилажења кризе већ и на стварање консензуса у вези са трајним реформским решењима у области привредног система и успостављања одрживог привредног развоја Србије.

У оквиру дугорочних мера које би требало да допринесу порасту продуктивног запошљавања, намеће се потреба за темељном реформом целокупног система пореза и доприноса. Могући елементи те реформе, кад је реч о подстицању привреде, су: повећање неопорезивог дела зараде до нивоа бруто минималне плате, увођење неопорезивог топлог оброка, увођење синтетичког прогресивног пореза на доходак грађана и, најрадикалнија мера, укидање доприноса за здравство и финансирање опште здравствене заштите из посредних пореза. Да ли се у влади размишља о овим променама?

Нека од ових питања се већ разматрају и одговарајући законски предлози су предвиђени за 2010–2011. Ту спадају повећање неопорезивог дела зараде до нивоа бруто минималне плате, увођење неопорезивог топлог оброка, повећање прогресивности у опорезивању укупног прихода грађана. Што се тиче увођења синтетичког прогресивног пореза на доходак грађана, о томе се воде бројне расправе, поготово што је последњих година уочен тренд да се многе земље више оријентишу на индиректне порезе, а неке, које су раније увеле синтетички порез на доходак, сада одустају од појединих елемената тог пореза. С друге стране, укидање доприноса за здравство захтева целовиту реформу здравственог осигурања, што је свакако једна од нужних дугорочних реформи јавног сектора.