Највише трговаца, све мање пољопривредника

Нај­ве­ћи број жи­те­ља глав­ног гра­да и да­ље ра­ди у тр­го­вин­ским објек­ти­ма – и то ви­ше од њих 136.000, по­ка­зу­је ста­ти­сти­ка Град­ског се­кре­та­ри­ја­та за упра­ву. На кра­ју ми­ну­ле го­ди­не за­бе­ле­же­но је укуп­но 854.112 за­по­сле­них у пре­сто­ни­ци у свим сек­то­ри­ма.

По­да­ци по­ка­зу­ју јед­но, али не­што дру­га­чи­ја сли­ка сва­ко­дне­ви­це кри­је се иза ста­ти­сти­ке о ве­ли­ком бро­ју тр­го­ва­ца. Јер при­вред­на гра­на са нај­ви­ше за­по­сле­них исто­вре­ме­но има и јед­ну од нај­ве­ћих по­тре­ба за но­вом рад­ном сна­гом. На ула­зи­ма у број­не про­дав­ни­це, бу­ти­ке и мар­ке­те већ ду­го сто­је исти огла­си за по­сао – „тра­же се рад­ни­ци”, „по­треб­ни про­дав­ци”, „за­по­шља­ва­мо”... Та­кви нат­пи­си су на не­ки на­чин по­ста­ли са­став­ни део ула­за, што го­во­ри о то­ме да по­сло­дав­ци те­шко про­на­ла­зе рад­ну сна­гу, али и ука­зу­је на мањ­ка­во­сти тр­жи­шта ра­да у овој обла­сти. Раз­ло­зи кон­стант­не по­тра­ге за про­дав­ци­ма, ка­си­ри­ма и ма­га­ци­о­не­ри­ма је­су ни­же за­ра­де, зах­тев­но рад­но вре­ме и рад у сме­на­ма.

У од­но­су на крај 2024. го­ди­не, це­ло­куп­но тр­жи­ште ра­да у пре­сто­ни­ци мо­же да се по­хва­ли са око 10.000 рад­ни­ка ви­ше, уз уме­ре­не про­ме­не уну­тар по­је­ди­них де­лат­но­сти. По­да­ци ука­зу­ју на то да од укуп­ног бро­ја 103.414 чи­не пред­у­зет­ни­ци, за­по­сле­ни код њих и они ко­ји са­мо­стал­но оба­вља­ју де­лат­ност, док је број ре­ги­стро­ва­них са­мо­стал­них по­љо­при­вред­ни­ка 1.589. Број­ка ука­зу­је на опа­да­ње у од­но­су на ра­ни­ји пе­ри­од. Све је ма­ње мла­дих ко­ји се окре­ћу зе­мљо­рад­њи, сто­чар­ству и шу­мар­ству – нај­ви­ше због те­шког фи­зич­ког по­сла, не­из­ве­сне за­ра­де и атрак­тив­но­сти ра­да у ужем град­ском је­згру.

У вр­ху ли­сте нај­за­сту­пље­ни­јих за­ни­ма­ња су она у ад­ми­ни­стра­ци­ји и по­сло­ви­ма у ве­зи са њом, као и у др­жав­ној упра­ви и со­ци­јал­ном оси­гу­ра­њу, и ту ра­ди по 79.000 осо­ба, а у пре­ра­ђи­вач­кој ин­ду­стри­ји их је го­то­во 70.000.

При­ме­ће­но је у по­след­њем квар­та­лу и од­ре­ђе­но по­ве­ћа­ње бро­ја рад­ни­ка у са­о­бра­ћа­ју и скла­ди­ште­њу, услу­га­ма сме­шта­ја и ис­хра­не, фи­нан­сиј­ским де­лат­но­сти­ма, у по­сло­ва­њу не­крет­ни­на­ма и дру­гим, док је сек­тор здрав­стве­не и со­ци­јал­не за­шти­те остао го­то­во на истом ни­воу у од­но­су на прет­ход­ни пе­ри­од.

При­мет­ни­ји пад за­бе­ле­жен је у обла­сти струч­них, на­уч­них, ино­ва­ци­о­них и тех­нич­ких де­лат­но­сти. Са 81.919 за­по­сле­них кра­јем 2024. го­ди­не, овај сек­тор је у то­ку 2025. остао без око две хи­ља­де рад­ни­ка, а сли­чан тренд уочен је и у ин­фор­ми­са­њу и ко­му­ни­ка­ци­ја­ма. У ин­ду­стри­ји умет­но­сти, за­ба­ве и ре­кре­а­ци­је за­по­сле­но је 19.256 љу­ди, док у обра­зо­ва­њу ра­ди око 40.000.

Упр­кос по­је­ди­ним па­до­ви­ма, за­по­сле­ност у пре­сто­ни­ци је на ста­бил­ном ни­воу и на­ста­вља да ра­сте, а по­сло­ви ко­ји до­но­се си­гур­ну за­ра­ду, ну­де рад од ку­ће и не из­и­ску­ју те­жак фи­зич­ки рад има­ју пред­ност над тра­ди­ци­о­нал­ним.