Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пут Србије у Европу је тежак, али се исплати

Пут Србије у Европу је тежак, али се исплати

Дора Бакојани је несвакидашња личност на политичкој сцени Грчке: као жена, стигла је до висина на којима досад није била ниједна њена претходница. Најстарија од четворо деце Константина Мицотакиса, бившег премијера, на неки начин је била предодређена да се бави политиком. Два пута је бирана у парламент, била је прва жена градоначелник Атине, министарка културе и прва која је постала шеф дипломатије. Поред тога, Дора Бакојани је и актуелна председавајућа Европске организације за безбедност и сарадњу (ОЕБС) и у том својству данас ће боравити у званичној посети Србији. Уочи пута, љубазно се одазвали молби „Политике” да путем електронске поште одговори на неколико питања.

Госпођо министарко, како видите улогу ОЕБС-а данас на Балкану, односно у Србији?

ОЕБС и Грчка као актуелна председавајућа, посебно су заинтересовани за југоисточну Европу. Ми улогу Србије у региону сматрамо изузетно важном за остваривање циљева ОЕБС-а на Балкану. Ова организација је у јединственој позицији да овом региону помогне на његовом путу прогреса, због њеног амбициозног концепта безбедности међу државама који је заснован на темељима заједничких вредности, усаглашених циљева и достојанства појединаца. У том контексту, оно што ОЕБС ради на терену у региону изузетно је значајно за промовисање изградње демократских институција и регионалну стабилност. Ми смо посвећени томе да ОЕБС настави са својом помоћи изградњи независних, одговорних и ефективних демократских институција.

Кад је реч о Косову, да ли ће присуство ОЕБС-а тамо бити проширено или смањено?

Мисија ОЕБС-а на Косову, установљена 1999, тренутно је највећа операција ове организације на терену. Током ових десет година деловали смо у разним областима. Наша мисија тамо је добро позиционирана да настави подршку напорима за примену демократских принципа и изградњи толерантног, мултикултурног друштва приврженог принципима добре владавине. Посебан нагласак при том стављамо на делотворну заштиту права свих заједница. Институционално знање и експертиза наше мисије на Косову може да буде искоришћена за напредак локалне самоуправе, судства и правосудних реформи. А боље локалне институције биће од користи свима на Косову.

Грчка влада се противи признавању Косова као независне државе. Како видите изгледе Србије да се избори за решење које би било у складу са међународним правом?

Приврженост међународном праву један је од темељних принципа наше спољне политике. У том контексту, моја земља је помогла иницијативу Србије да затражи саветодавно мишљење Међународног суда правде. Ја верујем да би решење за сваки конфликт, да би било успешно и одрживо, морало да буде засновано на међународној легалности. То би морало да буде прихватљиво за све заинтересоване. Грчка жели да се на Косову и на целом западном Балкану укорене мир и стабилност, да се створи просперитетно окружење уз заштиту права мањина и очување културног наслеђа.

Грчке компаније су значајни инвеститори у Србији – да ли ће им Ваша влада пружити подршку да овде остану, упркос глобалним економским тешкоћама?

Наравно. Глобални економски проблеми погађају нас све. У Европи се суочавамо са веома озбиљним изазовима. Моје уверење је, међутим, да ми морамо остати отворени за инвестирање, поштовати постојеће уговоре и ковати нове везе. Грчка и Србија су увек биле специјално повезане. То се одражава и на пословне везе наше две земље; Грчка је сада у врху ваших страних инвеститора. На тај начин, грчке компаније коју послују у вашој земљи пружају важан допринос стварању нових радних места. Наша влада стално настоји да оствари најбоље могуће односе са суседима и шире, омогућавајући тиме бизнису да шири границе својих операција. Подразумева се да и земље домаћини треба да предузимају одговарајуће мере за привлачење страних инвеститора.

Односи између Атине и Скопља су поново затегнути. Има ли изгледа да буде решен спор око имена Вашег северног суседа?

Грчка је посвећена проналажењу решења којим ће сви бити на добитку. Нажалост, провокативан став БЈРМ против Грчке спречава стварање климе узајамног поверења, сарадње и разумевања, што изгледе за брзо решавање проблема имена у оквиру Уједињених нација чини прилично црним. Желела бих још једном да нагласим да би узајамно прихватљиво решење било од користи не само за БЈРМ. То би увећало регионалну стабилност југоисточне Европе, а у исто време и ојачало изгледе за евроатлантске аспирације БЈРМ.

Шта је Ваша порука руководству Србије?

Србија је кључна земља на Балкану. Ми са задовољством пратимо напредак који је учињен у консолидацији стабилног политичког окружења у Србији. У том оквиру, Грчка је увек пружала чврсту подршку европским перспективама Србије, која не би смела да буде обесхрабрена, нити сме да буде опседнута проблемима на које наилази. Она би морала да настави да мирно, али енергично, следи свој реформски план и циљ пуног чланства у ЕУ одржава у животу. Пут у Европу можда је тежак, али се исплати.

-----------------------------------------------------------

Канаринац пева у Србији

ОЕБС промовише и слободу медија – како Србија полаже овај испит?

Грчка као председавајућа, делећи у потпуности вредности и принципе ОЕБС-а, верује у слободне и развијене медије као угаони камен слободних друштава. Рад ОЕБС-а на неговању медијских слобода важан је за све државе чланице. У Србији, Мисија помаже и саветује власти, јавност и приватне медије у модернизацији и јачању професионалног новинарства, у складу са међународним стандардима.

Тренутно у нашем фокусу је припрема нових медијских закона, развој јавних сервиса и независних агенција у радио-телевизијској области, обука медијских професионалаца и промовисање професионалних стандарда у новинарству. Слобода штампе је динамичан концепт, никад довршено трагање за демократијом и једнакошћу. Штампа има улогу канаринца у руднику: кад он престане да пева, демократија је мртва. Зато ми је задовољство да приметим да тај канаринац у Србији наставља да пева све гласније.

Милан Мишић

Коментари52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.