Put Srbije u Evropu je težak, ali se isplati

Dora Bakojani je nesvakidašnja ličnost na političkoj sceni Grčke: kao žena, stigla je do visina na kojima dosad nije bila nijedna njena prethodnica. Najstarija od četvoro dece Konstantina Micotakisa, bivšeg premijera, na neki način je bila predodređena da se bavi politikom. Dva puta je birana u parlament, bila je prva žena gradonačelnik Atine, ministarka kulture i prva koja je postala šef diplomatije. Pored toga, Dora Bakojani je i aktuelna predsedavajuća Evropske organizacije za bezbednost i saradnju (OEBS) i u tom svojstvu danas će boraviti u zvaničnoj poseti Srbiji. Uoči puta, ljubazno se odazvali molbi „Politike” da putem elektronske pošte odgovori na nekoliko pitanja.

Gospođo ministarko, kako vidite ulogu OEBS-a danas na Balkanu, odnosno u Srbiji?

OEBS i Grčka kao aktuelna predsedavajuća, posebno su zainteresovani za jugoistočnu Evropu. Mi ulogu Srbije u regionu smatramo izuzetno važnom za ostvarivanje ciljeva OEBS-a na Balkanu. Ova organizacija je u jedinstvenoj poziciji da ovom regionu pomogne na njegovom putu progresa, zbog njenog ambicioznog koncepta bezbednosti među državama koji je zasnovan na temeljima zajedničkih vrednosti, usaglašenih ciljeva i dostojanstva pojedinaca. U tom kontekstu, ono što OEBS radi na terenu u regionu izuzetno je značajno za promovisanje izgradnje demokratskih institucija i regionalnu stabilnost. Mi smo posvećeni tome da OEBS nastavi sa svojom pomoći izgradnji nezavisnih, odgovornih i efektivnih demokratskih institucija.

Kad je reč o Kosovu, da li će prisustvo OEBS-a tamo biti prošireno ili smanjeno?

Misija OEBS-a na Kosovu, ustanovljena 1999, trenutno je najveća operacija ove organizacije na terenu. Tokom ovih deset godina delovali smo u raznim oblastima. Naša misija tamo je dobro pozicionirana da nastavi podršku naporima za primenu demokratskih principa i izgradnji tolerantnog, multikulturnog društva privrženog principima dobre vladavine. Poseban naglasak pri tom stavljamo na delotvornu zaštitu prava svih zajednica. Institucionalno znanje i ekspertiza naše misije na Kosovu može da bude iskorišćena za napredak lokalne samouprave, sudstva i pravosudnih reformi. A bolje lokalne institucije biće od koristi svima na Kosovu.

Grčka vlada se protivi priznavanju Kosova kao nezavisne države. Kako vidite izglede Srbije da se izbori za rešenje koje bi bilo u skladu sa međunarodnim pravom?

Privrženost međunarodnom pravu jedan je od temeljnih principa naše spoljne politike. U tom kontekstu, moja zemlja je pomogla inicijativu Srbije da zatraži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde. Ja verujem da bi rešenje za svaki konflikt, da bi bilo uspešno i održivo, moralo da bude zasnovano na međunarodnoj legalnosti. To bi moralo da bude prihvatljivo za sve zainteresovane. Grčka želi da se na Kosovu i na celom zapadnom Balkanu ukorene mir i stabilnost, da se stvori prosperitetno okruženje uz zaštitu prava manjina i očuvanje kulturnog nasleđa.

Grčke kompanije su značajni investitori u Srbiji – da li će im Vaša vlada pružiti podršku da ovde ostanu, uprkos globalnim ekonomskim teškoćama?

Naravno. Globalni ekonomski problemi pogađaju nas sve. U Evropi se suočavamo sa veoma ozbiljnim izazovima. Moje uverenje je, međutim, da mi moramo ostati otvoreni za investiranje, poštovati postojeće ugovore i kovati nove veze. Grčka i Srbija su uvek bile specijalno povezane. To se odražava i na poslovne veze naše dve zemlje; Grčka je sada u vrhu vaših stranih investitora. Na taj način, grčke kompanije koju posluju u vašoj zemlji pružaju važan doprinos stvaranju novih radnih mesta. Naša vlada stalno nastoji da ostvari najbolje moguće odnose sa susedima i šire, omogućavajući time biznisu da širi granice svojih operacija. Podrazumeva se da i zemlje domaćini treba da preduzimaju odgovarajuće mere za privlačenje stranih investitora.

Odnosi između Atine i Skoplja su ponovo zategnuti. Ima li izgleda da bude rešen spor oko imena Vašeg severnog suseda?

Grčka je posvećena pronalaženju rešenja kojim će svi biti na dobitku. Nažalost, provokativan stav BJRM protiv Grčke sprečava stvaranje klime uzajamnog poverenja, saradnje i razumevanja, što izglede za brzo rešavanje problema imena u okviru Ujedinjenih nacija čini prilično crnim. Želela bih još jednom da naglasim da bi uzajamno prihvatljivo rešenje bilo od koristi ne samo za BJRM. To bi uvećalo regionalnu stabilnost jugoistočne Evrope, a u isto vreme i ojačalo izglede za evroatlantske aspiracije BJRM.

Šta je Vaša poruka rukovodstvu Srbije?

Srbija je ključna zemlja na Balkanu. Mi sa zadovoljstvom pratimo napredak koji je učinjen u konsolidaciji stabilnog političkog okruženja u Srbiji. U tom okviru, Grčka je uvek pružala čvrstu podršku evropskim perspektivama Srbije, koja ne bi smela da bude obeshrabrena, niti sme da bude opsednuta problemima na koje nailazi. Ona bi morala da nastavi da mirno, ali energično, sledi svoj reformski plan i cilj punog članstva u EU održava u životu. Put u Evropu možda je težak, ali se isplati.

-----------------------------------------------------------

Kanarinac peva u Srbiji

OEBS promoviše i slobodu medija – kako Srbija polaže ovaj ispit?

Grčka kao predsedavajuća, deleći u potpunosti vrednosti i principe OEBS-a, veruje u slobodne i razvijene medije kao ugaoni kamen slobodnih društava. Rad OEBS-a na negovanju medijskih sloboda važan je za sve države članice. U Srbiji, Misija pomaže i savetuje vlasti, javnost i privatne medije u modernizaciji i jačanju profesionalnog novinarstva, u skladu sa međunarodnim standardima.

Trenutno u našem fokusu je priprema novih medijskih zakona, razvoj javnih servisa i nezavisnih agencija u radio-televizijskoj oblasti, obuka medijskih profesionalaca i promovisanje profesionalnih standarda u novinarstvu. Sloboda štampe je dinamičan koncept, nikad dovršeno traganje za demokratijom i jednakošću. Štampa ima ulogu kanarinca u rudniku: kad on prestane da peva, demokratija je mrtva. Zato mi je zadovoljstvo da primetim da taj kanarinac u Srbiji nastavlja da peva sve glasnije.

Milan Mišić