Сукоби страних спонзора кидају шавове блокадера

Снимак настао на састанку такозваних студената у блокади, крајем прошле године на Правном факултету у Београду, сведочи о низу међусобних подела, оптужби, свађа и размирица које доводе у питање само постојање јединствене студентске листе и програма за излазак на изборе. На састанку се може чути неколико активиста блокадерског покрета који говоре о подели студената у блокади на београдску и новосадску фракцију, као и довођење у питање смисла даљих политичких потеза.

Бивша ректорка београдског универзитета и истакнута чланица Иницијативе „Проглас” Иванка Поповић изразила је забринутост због све већег раздора у, како га назива, студентском покрету. „Студенти сада нису скуп појединаца, него су политичка снага која доноси одређене одлуке, праве одређене компромисе, што не значи да тиме иду против својих ставова, али зарад остваривања те заједничке акције ви морате да нађете минималан заједнички аспект који би обезбедио функционисање целе те опозиционе групације. Да би тај фронт функционисао, нека правила морају да се успоставе. Тиме што се те групе у оквиру опозиционог сектора нападају, то опет иде наруку садашњој власти. Нико нема тапију на борбу за правну државу”, изјавила Поповићева за ТВ Инсајдер.

Истовремено, додатном кидању шавова у опозиционим структурама готово свакодневно доприносе и лидери актуелних опозиционих странака. Председник странке Србија центар Здравко Понош довео је у питање иницијативе блокадера којима се обележавају прошлогодишња окупљања, оцењујући их као бесмислене. „Очигледно је да власт диже главу. То је било очигледно у Новом Саду. Очигледно је и да је мало дошло до замора. Сетите се прошлогодишњих протеста испред РТС-а за много мање ствари, а сада је промењено руководство, па ништа”, поручио је Понош за Нову С. Додао је да „нема вајде од тога да ми обележавамо оно што је било прошле године, важно је шта ми радимо ове године”. Како наводи, опозициони покрети дозволили су себи да зависе само од тога колико ће их власт инспирисати, што ће се одразити лоше по њихов рејтинг. „Вучић је у Минхену најавио да ће избори бити у децембру. Шта ми радимо до децембра? Ми у ствари и даље немамо комуникацију између онога што је студентски покрет и опозиција, цури нам време”, констатовао је Понош.

Универзитетски професор, социолог Владимир Вулетић за „Политику” подсећа да је још током протеста постало јасно да постоји неколико линија поделе у блокадерском покрету. „Посматрано са стране, а на основу саопштења различитих пленума и активности студената у блокади, могло би се рећи да постоје значајне поделе кад је реч о низу питања. Већ на самом почетку било је очигледно да постоје групе које се залажу за радикалну промену читавог друштвеног система либералне демократије, па се као алтернатива нудио неки облик непосредне демократије. Уосталом, и сами ’пленуми’ и ’зборови’ су израз таквог приступа. Насупрот њима, већи део студената у блокади залагао се за политичко организовање у оквиру постојећег страначког система, што је и довело до захтева о расписивању избора и идеје о студентској листи”, каже Вулетић.

Додаје да је наведену поделу пратила и идеолошка – на либерале, радикалне левичаре и национално оријентисану десницу. „Либерали су, на пример, имали снажну поделу појединих наставника на факултетима који су од самог почетка покушавали да усмеравају студенте у блокади. Управо те групе биле су најактивније у организовању ходочашћа у Брисел и Стразбур и за добијање подршке ЕУ. За друге групе много важније је било кокетирање с националним и религиозним симболима и дистранцирање од ЕУ. Тешко је рећи у којој мери је то била изворна подела јер не треба изгубити из вида утицај различитих спољних чинилаца на студентски покрет, посебно у одређеним фазама њихове активности”, примећује Вулетић.

На све то, каже, надовезала се подела кад је реч о питању сарадње с опозиционим странкама, али и финансирања покрета. „Док се с једне стране укључивање странака у студентски покрет сматра добродошлим, постоје и они који одбијају сваки облик сарадње, сматрајући да то може само да наштети угледу студентског покрета. Финансирање је такође један од извора подела. Неке групе и пленуми нису имали готово никакву финансијску подршку, док су с друге стране неки пленуми, пре свега у Новом Саду, били знатно финансијски подржани од стране различитих невладиних организација. Тешко је рећи да ли је то утицало и на избор начина борбе, али је извесно да у самом покрету постоје они који сматрају да насилан облик борбе треба претпоставити мирним протестима. Чак и кад се вербално не залажу за то, пракса појединих група сведочи да таква подела постоји”, каже Вулетић.

Маркетиншки стручњак и аналитичар Небојша Крстић оцењује да су поделе међу блокадерима биле видљиве и пре појаве снимака које их потврђују. „Видљиви су били расправе и сукоби око расподеле новца који блокадери добијају из иностранства, а било је чак и туча. Сећамо се оне у Новом Пазару или васпитних шамара Миле Пајић једном од блокадера пре тога. Најновији снимци говоре да се поделе продубљују и по линији ’људских ресурса’. Јављају се блокадерски гласови који питају како на ’студентској’ листи доминирају особе које су практично стварале систем који блокадери наводно желе да промене, па се ту помињу имена Зденка Томановића и Танасија Маринковића. Такође, поделе су и по линији градова. На пример, блокадери Новог Сада негодују што им блокадери из Београда кроје капу и наређују шта смеју, а шта не смеју да раде”, каже Крстић позивајући се на снимке путем којих, како истиче, свако може да се увери у истинитост његових речи.

Саговорник „Политике” додаје да је једино питање око којег се блокадери слажу отклон према постојећој опозицији. „Блокадери се, то је очигледно, не слажу ни око чега, од начина расподеле пара, личности које их представљају, идеолошких и политичких питања. Једино око чега се слажу јесте да не желе уза се постојећу опозицију. Узалудни су огромни напори које су неки опозициони лидери уложили како би се умилили блокадерима, узалудан је до максимума појачани антивучићевски наратив – клетве, увреде, хитлеризација и криминализација Вучића, што за циљ има да их у блокадерским очима учини прихватљивим за коалицију. Нестраначка блокадерска срца остају хладна према Ђиласу, Мариники и осталом друштву, баш као што су одбојни и према личностима из такозваног Прогласа. Све тече, све се мења, па ће се можда и то временом променити, у складу са слабљењем магијске моћи појма ’студент’”, закључује Крстић.

Владимир Вулетић подсећа да се на примеру честитке за Дан државности Републике Српске видело да постоји и подела у односу према националном питању. „Конфронтација различитих пленума кад је реч о том питању превазиђена је тако што су сви повукли своје првобитне објаве, али тиме је подела само гурнута под тепих. Неке од ових подела су аутентичне, али део је последица деловања група које покушавају да утичу на пленуме споља. Ту мислим како на политичке странке, тако и на различите невладине организације, па и на стране центре моћи који не делују директно, али се њихов рукопис може лако препознати”, сматра Вулетић.

Да се иза видљивих подела крије заправо сукоб иностраних структура које стоје иза покрета, оцењује Небојша Крстић. „Све више ми се чини да је консензус блокадера око састава њихове листе, која се у шали зове студентском, иако најмлађи студент на листи има 70 година, немогућ. То је разлог што досад нико није потврдио имена са листе која објављују и блокадерски медији, они под контролом Шолака, а и они под Мишковићевом. Притом, ових дана је прострујала вест да је Мило Ломпар избачен са ’студентске’ листе, што повлачи за собом да ће са листе бити избачени и сви други који су, практично, на њу стављени од стране једне од служби која је део замешатељства у хаосу организације и финансирања ’крваве шаке’. Тако да, у ствари, то и није сукоб међу блокадерима, већ међу страним службама које су, иако традиционално супротстављене, у једном тренутку пронашле заједнички интерес да деструирају српску државу и њено друштво”, каже Крстић. У том смислу, сматра, постоји могућност да се направи и засебна „патриотска” листа блокадера. „Поставља се и питање ко брани било којој странци опозиције која жели да се огребе о популарност појма ’студенти’ да направи и своју ’студентску листу’”, упитао је Крстић.

На питање да ли бисмо на изборима могли да видимо више тзв. студентских листа, Владимир Вулетић каже да је у овом тренутку тешко дати одговор, јер постоје и одређени интегративни фактори који су до сада помогли да се покрет не распадне у потпуности. „Извесно је, међутим, да ће студентска листа пре избора морати да се определи у вези с одређеним питањима, али и да одлучи о месту различитих личности на изборној листи. То би свакако могло да изазове раздоре, али претпостављам да ће они који, пре свега финансијски, одлучујуће утичу на усмеравање покрета наћи начин да те поделе минимизују бар до избора”, оцењује Вулетић. На питање о евентуалној сарадњи студентске листе и опозиционих странака, каже да се у овом тренутку чини како је међу студентима у блокади снажнија фракција која сматра да сарадња са странкама може да штети угледу студентске листе. „Све су, међутим, јачи гласови, посебно међу онима који наводно подржавају студенте, да би заједничка листа могла озбиљније да угрози доминацију владајуће коалиције. О томе се, међутим, неће питати само пленуми већ и опозиционе странке”, закључује Вулетић.

Раздор око ЕУ, Кине, Русије, Трампа и Космета

Делегација састављена од 14 студената из Новог Сада, Ниша и Новог Пазара, како преносе београдски медији, отпутовала је у Брисел да би тражила подршку у Европском парламенту. Београдска фракција студената у блокади одбила је да учествује и делегира своје представнике у Бриселу, што сведочи о још једној подели. На новим снимцима које је објавио Информер, насталим на састанку блокадера 9. фебруара, договарано је како наступити у Бриселу, уз обавезан захтев да се састану с известиоцем ЕП Тонином Пицулом. Између осталог, говорило се о потреби да од ЕУ траже новац, критикују и нападну сарадњу с Кином и Русијом, да не говоре против Доналда Трампа, јер би онда он подржао Александра Вучића и да се прећути на питање о Косову и Метохији јер, како учесници истичу, потребна им је само подршка за смену власти, а не улазак у даља национална питања.