Отворени рат Орбана са Зеленским

Будимпешта – Премијер Мађарске Виктор Орбан упутио је отворено писмо председнику Украјине Володимиру Зеленском у којем га је оптужио за вођење антимaђарске политике и затражио хитно обнављање транзита руске нафте преко нафтовода „Дружба”. Орбан је поручио да Украјина неће моћи да „баци мађарску економију на колена” обуставом испорука и оценио да је блокада нафтовода супротна интересима Мађарске и да угрожава енергетску безбедност земље.

У писму, објављеном на друштвеним мрежама, Орбан је навео да Кијев већ четири године, уз подршку Брисела и мађарске опозиције, покушава да увуче Мађарску у рат са Русијом.

„Ми, Мађари, нисмо одговорни за ситуацију у којој се Украјина нашла. Жао нам је украјинског народа, али не желимо да се уплићемо у рат, нити да финансирамо војне акције и плаћамо скупљу енергију”, поручио је Орбан, позивајући Зеленског да „промени” и одмах поново отвори „Дружбу”.

Истовремено, медији наводе да Европска унија тражи компромис са Будимпештом како би Мађарска одустала од вета на 20. пакет санкција против Русије, што додатно усложњава односе између Брисела и мађарске владе.

У сенци растућих тензија, Орбан је наредио и распоређивање мађарске војске ради заштите кључних енергетских постројења у земљи, наводећи да постоји ризик од угрожавања инфраструктуре услед украјинских потеза. Према званичним саопштењима, војска ће обезбеђивати рафинерије, складишта и важне енергетске чворове како би се спречиле евентуалне саботаже и осигурало стабилно снабдевање грађана.

Мађарска се тренутно суочава са озбиљним изазовом у снабдевању енергијом након што су крајем јануара обустављене испоруке сирове нафте преко нафтовода „Дружба”, једне од кључних енергетских артерија централне Европе. Због овакве ситуације, премијер Виктор Орбан сазвао је хитан састанак Савета за енергетску безбедност, са циљем да се размотре последице и усагласе даљи кораци државе. Из владе је поручено да тренутне околности захтевају јединствен и брз одговор свих релевантних институција, како би се спречили евентуални поремећаји на тржишту горива и заштитила стабилност домаће привреде.

Испоруке нафте преко „Дружбе” обустављене су након што је, према доступним информацијама, део кључне инфраструктуре повезане са овом трасом оштећен током ратних дејстава. Од тада транспорт није обновљен, а разлози за продужени застој и даље су предмет спорења. Будимпешта тврди да украјинска страна намерно одуговлачи са поновним покретањем испорука, док Кијев и други актери указују на „техничке проблеме и последице ратних разарања”. Упркос бројним спекулацијама, званично објашњење које би у потпуности разјаснило ситуацију до сада није понуђено.

Мађарска влада описала је насталу ситуацију као „енергетску уцену”, истичући да је снабдевање енергијом питање од виталног значаја и да не сме бити предмет политичких притисака. Оваква реторика додатно је заоштрила односе Будимпеште са појединим европским партнерима.

Као одговор на обуставу испорука, Мађарска је заузела чврст став у институцијама Европске уније и запретила да ће блокирати пакет зајма вредан 90 милијарди евра, намењен Украјини, све док се испоруке нафте не обнове. Тај потез представља снажан политички сигнал да Будимпешта енергетску безбедност ставља испред других приоритета, оцењују аналитичари. Истовремено, обустављен је и извоз дизела из Мађарске ка Украјини, што додатно компликује односе двеју земаља.

У спор се укључила и Словачка, чији је премијер Роберт Фицо упозорио да би Братислава могла да обустави хитне испоруке електричне енергије Украјини уколико се руска сирова нафта ускоро не врати у систем снабдевања, што указује на могућност шире енергетске кризе у региону.

Суочена са неизвесношћу источне руте, Мађарска све више пажње усмерава ка јужном правцу – Јадранском нафтоводу, који омогућава допремање нафте из поморских лука у Хрватској. Оператор „Јанаф” је саопштио да су потребе Мађарске и Словачке тренутно покривене и да значајне количине неруске нафте већ стижу тим путем.

Иако ова алтернатива доноси одређени степен сигурности, она истовремено отвара питања дугорочне одрживости и капацитета, упозоравају енергетски стручњаци. Транспорт преко Јадрана подразумева другачију логистику и потенцијално више трошкове, што може утицати на цене горива и конкурентност привреде.

Према појединим извештајима, компанија МОЛ је из предострожности затражила ослобађање дела стратешких резерви нафте. Након тога влада је донела уредбу којом се омогућава активирање таквих мера уколико процена безбедности снабдевања то буде захтевала.