Otvoreni rat Orbana sa Zelenskim

Budimpešta – Premijer Mađarske Viktor Orban uputio je otvoreno pismo predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom u kojem ga je optužio za vođenje antimađarske politike i zatražio hitno obnavljanje tranzita ruske nafte preko naftovoda „Družba”. Orban je poručio da Ukrajina neće moći da „baci mađarsku ekonomiju na kolena” obustavom isporuka i ocenio da je blokada naftovoda suprotna interesima Mađarske i da ugrožava energetsku bezbednost zemlje.

U pismu, objavljenom na društvenim mrežama, Orban je naveo da Kijev već četiri godine, uz podršku Brisela i mađarske opozicije, pokušava da uvuče Mađarsku u rat sa Rusijom.

„Mi, Mađari, nismo odgovorni za situaciju u kojoj se Ukrajina našla. Žao nam je ukrajinskog naroda, ali ne želimo da se uplićemo u rat, niti da finansiramo vojne akcije i plaćamo skuplju energiju”, poručio je Orban, pozivajući Zelenskog da „promeni” i odmah ponovo otvori „Družbu”.

Istovremeno, mediji navode da Evropska unija traži kompromis sa Budimpeštom kako bi Mađarska odustala od veta na 20. paket sankcija protiv Rusije, što dodatno usložnjava odnose između Brisela i mađarske vlade.

U senci rastućih tenzija, Orban je naredio i raspoređivanje mađarske vojske radi zaštite ključnih energetskih postrojenja u zemlji, navodeći da postoji rizik od ugrožavanja infrastrukture usled ukrajinskih poteza. Prema zvaničnim saopštenjima, vojska će obezbeđivati rafinerije, skladišta i važne energetske čvorove kako bi se sprečile eventualne sabotaže i osiguralo stabilno snabdevanje građana.

Mađarska se trenutno suočava sa ozbiljnim izazovom u snabdevanju energijom nakon što su krajem januara obustavljene isporuke sirove nafte preko naftovoda „Družba”, jedne od ključnih energetskih arterija centralne Evrope. Zbog ovakve situacije, premijer Viktor Orban sazvao je hitan sastanak Saveta za energetsku bezbednost, sa ciljem da se razmotre posledice i usaglase dalji koraci države. Iz vlade je poručeno da trenutne okolnosti zahtevaju jedinstven i brz odgovor svih relevantnih institucija, kako bi se sprečili eventualni poremećaji na tržištu goriva i zaštitila stabilnost domaće privrede.

Isporuke nafte preko „Družbe” obustavljene su nakon što je, prema dostupnim informacijama, deo ključne infrastrukture povezane sa ovom trasom oštećen tokom ratnih dejstava. Od tada transport nije obnovljen, a razlozi za produženi zastoj i dalje su predmet sporenja. Budimpešta tvrdi da ukrajinska strana namerno odugovlači sa ponovnim pokretanjem isporuka, dok Kijev i drugi akteri ukazuju na „tehničke probleme i posledice ratnih razaranja”. Uprkos brojnim spekulacijama, zvanično objašnjenje koje bi u potpunosti razjasnilo situaciju do sada nije ponuđeno.

Mađarska vlada opisala je nastalu situaciju kao „energetsku ucenu”, ističući da je snabdevanje energijom pitanje od vitalnog značaja i da ne sme biti predmet političkih pritisaka. Ovakva retorika dodatno je zaoštrila odnose Budimpešte sa pojedinim evropskim partnerima.

Kao odgovor na obustavu isporuka, Mađarska je zauzela čvrst stav u institucijama Evropske unije i zapretila da će blokirati paket zajma vredan 90 milijardi evra, namenjen Ukrajini, sve dok se isporuke nafte ne obnove. Taj potez predstavlja snažan politički signal da Budimpešta energetsku bezbednost stavlja ispred drugih prioriteta, ocenjuju analitičari. Istovremeno, obustavljen je i izvoz dizela iz Mađarske ka Ukrajini, što dodatno komplikuje odnose dveju zemalja.

U spor se uključila i Slovačka, čiji je premijer Robert Fico upozorio da bi Bratislava mogla da obustavi hitne isporuke električne energije Ukrajini ukoliko se ruska sirova nafta uskoro ne vrati u sistem snabdevanja, što ukazuje na mogućnost šire energetske krize u regionu.

Suočena sa neizvesnošću istočne rute, Mađarska sve više pažnje usmerava ka južnom pravcu – Jadranskom naftovodu, koji omogućava dopremanje nafte iz pomorskih luka u Hrvatskoj. Operator „Janaf” je saopštio da su potrebe Mađarske i Slovačke trenutno pokrivene i da značajne količine neruske nafte već stižu tim putem.

Iako ova alternativa donosi određeni stepen sigurnosti, ona istovremeno otvara pitanja dugoročne održivosti i kapaciteta, upozoravaju energetski stručnjaci. Transport preko Jadrana podrazumeva drugačiju logistiku i potencijalno više troškove, što može uticati na cene goriva i konkurentnost privrede.

Prema pojedinim izveštajima, kompanija MOL je iz predostrožnosti zatražila oslobađanje dela strateških rezervi nafte. Nakon toga vlada je donela uredbu kojom se omogućava aktiviranje takvih mera ukoliko procena bezbednosti snabdevanja to bude zahtevala.