Макрон пред „последњом шансом“: нуклеарни кишобран за Европу

Француски председник Емануел Макрон одржаће 2. марта говор о нуклеарној стратегији Француске, који би, како оцењује „Политико“, могао представљати његову „последњу шансу“ да се јасно обавеже на обезбеђивање француског „нуклеарног кишобрана“ за европске савезнике.

Француска је једина држава чланица Европске уније која поседује нуклеарни арсенал, док је друга европска нуклеарна сила Уједињено Краљевство. У контексту појачане забринутости европских земаља због будуће улоге Сједињених Америчких Држава у обезбеђивању безбедности континента, нарочито након повратка Доналда Трампа у Белу кућу, Макрон је још прошле године најавио отварање расправе о могућности да Француска својим нуклеарним потенцијалом допринесе заштити европских савезника.

Та иницијатива изазвала је оштру реакцију Москве. Руско Министарство спољних послова оценило је да у Макроновим изјавама препознаје „ноте нуклеарне уцене“ и амбицију Париза да постане нуклеарни „покровитељ“ Европе. Москва је поручила да ће те ставове узети у обзир приликом планирања сопствене одбрамбене стратегије.

Макрон је у октобру саопштио да се ради на ажурирању француске нуклеарне доктрине и најавио да ће почетком 2026. године представити нове смернице. Предстојећи говор, међутим, добија додатну тежину у светлу чињенице да његов председнички мандат истиче 2027. године. Према истраживањима јавног мњења, победу на наредним изборима могао би да однесе кандидат крајње десничарског Националног окупљања, чије руководство се противи идеји ширења француског „нуклеарног кишобрана“ на остатак Европе.

Због тога се очекује да Макрон понуди иницијативе које би потенцијалном наследнику било тешко да поништи без нарушавања кредибилитета Француске. „Политико“ наводи да би међу таквим корацима могли бити распоређивање ловаца „рафал“, способних за ношење нуклеарног наоружања, у друге европске земље, као и могућност размештања француских нуклеарних бојевих глава у иностранству. Помиње се и повећање броја бојевих глава, као и укључивање европских партнера у француске војне вежбе које симулирају сценарије нуклеарног напада.

Званичници Јелисејске палате за сада одбијају да открију детаље говора. Ипак, део европских законодаваца већ је изразио спремност да подржи конкретније кораке у правцу јачања заједничког одвраћања.

Истраживач Масачусетског технолошког института и стручњак за нуклеарно одвраћање Флоријан Галери упозорава да би, услед политичких и економских ограничења, формулације у говору могле бити опрезне и делимично неодређене. У таквим околностима, Макрон ће настојати да балансира између амбиције да учврсти улогу Француске као кључног безбедносног ослонца Европе и реалности унутрашњих политичких прилика уочи председничких избора 2027. године.