Гојазни због светске кризе

Епидемија гојазности биће једна од највећих колатералних штета светске економске кризе, упозоравају амерички лекари, који подсећају да у времену кризе породице купују јефтинију храну са високим садржајем шећера и масти, а смањују буџет за здраве и релативно скупе намирнице као што су риба, воће, поврће и житарице. Адам Древновски, директор програма о нутриционизму на Универзитету у Сијетлу, упозорава да ће у времену кризе људи уносити више „празних” калорија, односно храну богату шећером, засићеним мастима и прерађеним житарицама, која је јефтинија. Он подсећа да је број нових случајева дијабетеса порастао за 90 одсто у САД у последњој деценији, чему су допринели све распрострањенија гојазност и успорен начин живота, а девет од десет америчких држава са највећим бројем нових случајева дијабетеса налази се на сиромашнијем југу САД. Анализирајући цене 372 намирнице од 2004. до 2006. године, стручњаци из Центра за јавно здравље на Универзитету у Вашингтону установили су да је у те две године висококалорична храна појевтинила за 1,8 одсто, а здрава поскупела за 19,5 одсто.

Какве све ово везе има са Србијом? Прилично директне, ако се има на уму да сваки други становник Србије има проблем са тежином. Подаци изнесени на међународној конференцији о гојазности у Српској академији наука и уметности, која је одржана крајем прошле године, указују да више од половине грађана Србије има проблем са прекомерном телесном тежином. У нашој земљи има свега 39,2 одсто нормално ухрањених, први степен гојазности има 36 одсто људи, други степен има 15,8 одсто становништва, а од ексцесивне гојазности пати 1,1 одсто грађана. Председник САНУ Никола Хајдин је том приликом истакао да „посебно забрињава раст гојазности међу децом и адолесцентима, што наговештава погоршање трендова пораста гојазности у будућности”.

Др Саша Плећевић, који већ годинама реализује програме здравих животних стилова, истиче да је епидемијски „талас” гојазности стигао до Србије током деведесетих година прошлог века, када је због кризе дошло до „великог спремања” наших јеловника у којима сада доминирају масти и прости шећери, због чега смо постали једна од најдебљих нација у Европи.

– Код нас нема екстремно и болесно дебелих људи какве виђамо у западним земљама, али на јеловнику нашег становништва доминира храна богата мастима и простим шећерима. Нездраве прехрамбене навике стварају се у најранијем детињству, а наши малишани већином једу нездраву храну и пију газирана пића. Национална статистика указује да се мање од десет одсто нашег становништва рекреативно бави физичком активношћу – истиче др Саша Плећевић.

Наш саговорник подсећа да прекомерна тежина од два до три пута повећава ризик од прераног умирања, односно да је ризик за настанак болести срца и крвних судова и цереброваскуларних обољења знатно већи код особа са вишком килограма.

Др Драгана Јовић, из Института за јавно здравље, објашњава да наши људи праве „катастрофалан избор намирница и једу превише пецива и теста, користе много уља и масти, све прже и похују уместо да кувају, што уз велике количине слаткиша води у гојазност”. Када се анализира јеловник деце предшколског и школског узраста види се да наши малишани доручкују, ручају а неретко и – вечерају у пекари, због чега свако пето дете у Србији има вишак килограма.