Gojazni zbog svetske krize

Epidemija gojaznosti biće jedna od najvećih kolateralnih šteta svetske ekonomske krize, upozoravaju američki lekari, koji podsećaju da u vremenu krize porodice kupuju jeftiniju hranu sa visokim sadržajem šećera i masti, a smanjuju budžet za zdrave i relativno skupe namirnice kao što su riba, voće, povrće i žitarice. Adam Drevnovski, direktor programa o nutricionizmu na Univerzitetu u Sijetlu, upozorava da će u vremenu krize ljudi unositi više „praznih” kalorija, odnosno hranu bogatu šećerom, zasićenim mastima i prerađenim žitaricama, koja je jeftinija. On podseća da je broj novih slučajeva dijabetesa porastao za 90 odsto u SAD u poslednjoj deceniji, čemu su doprineli sve rasprostranjenija gojaznost i usporen način života, a devet od deset američkih država sa najvećim brojem novih slučajeva dijabetesa nalazi se na siromašnijem jugu SAD. Analizirajući cene 372 namirnice od 2004. do 2006. godine, stručnjaci iz Centra za javno zdravlje na Univerzitetu u Vašingtonu ustanovili su da je u te dve godine visokokalorična hrana pojevtinila za 1,8 odsto, a zdrava poskupela za 19,5 odsto.

Kakve sve ovo veze ima sa Srbijom? Prilično direktne, ako se ima na umu da svaki drugi stanovnik Srbije ima problem sa težinom. Podaci izneseni na međunarodnoj konferenciji o gojaznosti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, koja je održana krajem prošle godine, ukazuju da više od polovine građana Srbije ima problem sa prekomernom telesnom težinom. U našoj zemlji ima svega 39,2 odsto normalno uhranjenih, prvi stepen gojaznosti ima 36 odsto ljudi, drugi stepen ima 15,8 odsto stanovništva, a od ekscesivne gojaznosti pati 1,1 odsto građana. Predsednik SANU Nikola Hajdin je tom prilikom istakao da „posebno zabrinjava rast gojaznosti među decom i adolescentima, što nagoveštava pogoršanje trendova porasta gojaznosti u budućnosti”.

Dr Saša Plećević, koji već godinama realizuje programe zdravih životnih stilova, ističe da je epidemijski „talas” gojaznosti stigao do Srbije tokom devedesetih godina prošlog veka, kada je zbog krize došlo do „velikog spremanja” naših jelovnika u kojima sada dominiraju masti i prosti šećeri, zbog čega smo postali jedna od najdebljih nacija u Evropi.

– Kod nas nema ekstremno i bolesno debelih ljudi kakve viđamo u zapadnim zemljama, ali na jelovniku našeg stanovništva dominira hrana bogata mastima i prostim šećerima. Nezdrave prehrambene navike stvaraju se u najranijem detinjstvu, a naši mališani većinom jedu nezdravu hranu i piju gazirana pića. Nacionalna statistika ukazuje da se manje od deset odsto našeg stanovništva rekreativno bavi fizičkom aktivnošću – ističe dr Saša Plećević.

Naš sagovornik podseća da prekomerna težina od dva do tri puta povećava rizik od preranog umiranja, odnosno da je rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova i cerebrovaskularnih oboljenja znatno veći kod osoba sa viškom kilograma.

Dr Dragana Jović, iz Instituta za javno zdravlje, objašnjava da naši ljudi prave „katastrofalan izbor namirnica i jedu previše peciva i testa, koriste mnogo ulja i masti, sve prže i pohuju umesto da kuvaju, što uz velike količine slatkiša vodi u gojaznost”. Kada se analizira jelovnik dece predškolskog i školskog uzrasta vidi se da naši mališani doručkuju, ručaju a neretko i – večeraju u pekari, zbog čega svako peto dete u Srbiji ima višak kilograma.